Амерички професор: Неоправдани приједлози Запада о централизацији
Он је у тексту, за Национални интерес, подсјетио на то да је 25. годишњица Дејтонског споразума из новембра 1995. године, којим је завршен рат у БиХ, обиљежена налетом међународних конференција, као што то приличи успјешном мировном споразуму.
Међутим, Хајден сматра да је чудно што већина позива на радикалну "ревизију Дејтона", уз образложење да су институције БиХ превише гломазне, склоне корупцији и политички неправедне према мањинама.
- Још чудније је то што су многи приједлози изнесени ради рјешавања проблема демонтрирањем самих структура које су донијеле и одржале мир. Умјесто тога, НАТО снаге би требале да наметну Хрватима и Србима у БиХ, који чине половину становништва и већину на 60 одсто територије, централизовану државу против које су се они борили у рату - навео је Хајден, професор антропологије, права и међународних односа.
Хајден је нагласио да нема назнака да би многи Хрвати и Срби прихватити централизацију, те да би они због тога вјероватно сматрали НАТО окупационом силом, а таква улога Алијансе није добро функционисала у Авганистану и Ираку.
У тексту се подсјећа да је Устав БиХ, који је уврштен као Анекс 4 Дејтонског споразума, комплексан, да је подијелио земљу на подтериторије, те да су у скоро свим доминантне три етничке заједнице.
Међутим, Хајден напомиње да је подјела БиХ на ентитете била кључ не само за завршетак рата, већ за одржавање мира.
Професор сматра да многи проблеми у БиХ нису посљедица Дејтонског споразума или неприступања НАТО-у.
Хајден је подсјетио да је, према званичним истраживањима, корупција у БиХ на мањем нивоу од појединих чланица НАТО-а, као што су Сјеверна Македонија и Албанија, те да је мало гора ситуација у односу на Србију и Турску, која је чланица Алијансе, али знатно боља у поређењу са Ираком и Авганистаном, гдје је окупација САД довела до мање одрживих држава него што је БиХ.
Он је истакао и то да се на попису становништва у БиХ 2013. године скоро 97 одсто становништва изјаснило као Срби, Хрвати и Бошњаци, а да се тек један одсто њих изјаснило као "неутрални Босанци".
Хајден је нагласио да је дејтонски Устав, у суштини, ову подијељену кућу прогласио етажном сусвојином, упркос томе што су два од три станара одбила сувласништво, те да се кондомијум може наставити само уколико су два станара, односно Срби и Хрвати у БиХ, "задовољни што трећи неће покушати да преузме њихове дијелове куће".
Према ријечима угледног америчког професора, већина приједлога америчких аналитичара за "поправљање БиХ" јесу да НАТО помогне Бошњацима у таквом преузимању, наметањем централизоване власти Србима и Хрватима.
- Тешко је замислити бољи начин за дестабилизовање БиХ, а још теже пронаћи оправдан разлог за такве приједлоге. БиХ није таква каква јесте због Дејтона, већ је Дејтон такав због природе друштва у тој земљи. Дејтонски систем је одржавао мир 25 година. Зашто сада детабилизовати БиХ? - пита Хајден.