latinica  ћирилица
12/01/2021 |  15:37 ⇒ 15:38 | Аутор: СРНА

Класић: СПЦ и СНВ урадили више за Банију од сисачког бискупа

Српска православна црква /СПЦ/ и Српско народно вијеће /СНВ/ урадили су више добрих ствари за људе на Банији након земљотреса од сисачког бискупа Владе Кошића, истиче хрватски историчар Хрвоје Класић.
Хрвоје Класић - Фото: Screenshot
Хрвоје КласићФото: Screenshot

Коментаришући Кошићеву изјаву у којој је упоредио земљотрес који је погодио Петрињу и Банију са борбом потив Срба, Турака и комуниста, Класић је оцијенио да је "жалосно да Кошићеве изјаве нису инцидентна појава него начин његовог размишљања".

- То мисли Кошић и врх Католичке цркве. Није ово први пут да Бискупска конференција не зна како да реагује. То је срамоћење Сиска и цијеле Цркве, чији га врх никад није осудио због оваквих изјава - поучио је Класић, а преноси портал СНВ-а "Новости".

Класић подсјећа да бискуп Кошић усташке осуђенике назива - хрватском војском, те напомиње да је овај римокатолички високодостојник са таквим изјавама "у сукобу са папом Фрањом".

Он се осврнуо и на спор у вези са изразима Банија и Бановина за ту регију, истичући да то није историјско или лингвистичко, већ искључиво политичко питање.

- Никада нико у Костајници, Глини, Петрињи, Сиску, али ни Сплиту ни Загребу до 1991. године није користио термин Бановина, него Банија и Банијци. Гордан Ледерер је објавио видео из рата "Банијска праскозорја", а не "бановинска" - подсјећа Класић.

Хрватски историчар сматра да је израз Бановина "један од покушаја похрваћивања онога што се на потпуно погрешан начин везало за Србе".

- На Банији је већинско становништво било српско и морао се наћи хрватскији термин од онога који је користило тамошње становништво - оцијенио је Класић, наводећи да су политички и лингвистички експерти, да би крај звучао више хрватски, дали термин - Бановина.