Милешевић: Поносни на огромно насљеђе Српске
Она је истакла да је у припреми фото-монографија о заштићеним некрополама са стећцима са Унескове листе на подручју Републике Српске, која би требала бити објављена на јесен.
- До сада институције Републике Српске нису објављивале озбиљније монографије које се баве овим сегментом наше културне баштине - изјавила је Милешевићева у интервјуу Срни.
САНИРАН СПОМЕНИК У ХАШАНИМА
Она је рекла да је прошле године саниран споменик жртвама усташког и нацистичког терора у Хашанима, отприлике у исто вријеме када су извођени радови на обнови родне куће књижевника Бранка Ћопића.
Милешевићева је нагласила да се Завод прошле године упустио и у израду пројектне документације за обнову и санацију више објеката, од којих је посебно истакла кућу у којој је одржано прво засједање ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду.
- Посебно ме радује сарадња са Епархијом пакрачко-славонском, која се првенствено огледа у изради пројектне документације за обнову Српске школе у Јасеновцу, а која ће представљати мало уздарје српском народу - истиче Милешевићева.
Према њеним ријечима, Завод има одличну сарадњу и са парохијом у Љубињу, која неуморно ради на очувању културне баштине, те су их подржали пројектом будуће сталне музејске поставке.
- Прољетос смо извршили рекогносцирање /циљани преглед терена/ градишке и србачке општине ради сређивања евиденције заштићених добара и евидентирања нових. Изненадило нас је богатство наших крајева - огромно археолошко, градитељско и природно насљеђе, које је наша лична карта пред цијелим свијетом и на то треба да будемо поносни - навела је Милешевићева.
ПАРК ПРИРОДЕ "ОРЈЕН" У 2020. ПРОГЛАШЕН ЗАШТИЋЕНИМ ПОДРУЧЈЕМ
Милешевићева истиче да је специфичност Завода и чињеница да под једним кровом постоје одјељења која се баве заштитом културе, али и заштитом природе, а посебно је поносна на рад Одјељења за заштиту природе.
Она је нагласила да је пракса ширења заштићених подручја с циљем приближавања европским и свјетским бројкама настављена и у 2020. години.
- Ту првенствено мислим на проглашење новог заштићеног подручја - парк природе `Орјен`. Осим тога, вршена су и теренска истраживања Таре и Љубишње, те Гостиља на Озрену - додала је Милешевићева.
Она је навела да је прошле године усвојена Уредба о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама на којима је Завод кроз стручне активности радио од 2017. године.
Милешевићева је истакла да је Завод потписао и два протокола о сарадњи, са Републичком управом за геодетске и имовинскоправне односе и Републичким заводом за геолошка истраживања, који ће у великој мјери олакшати обављање свакодневних активности Завода.
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА БОГАТЕ ГРАЂЕ - РАД ПУНИМ КАПАЦИТЕТОМ
- Будући да смо свјесни да вријеме у коме живимо захтијева већу транспарентност и доступност информација и података, одлучили смо се на убрзавање процеса дигитализације наше богате грађе - коју љубоморно чувамо, а која покрива период од готово пола вијека - наводи Милешевићева.
Она је у интервјуу за Срну рекла да је Завод у 2020. радио пуним капацитетом и да ће се резултати тог рада најбоље видјети ове године јер ни у једном тренутку нису поклекли пред изазовима пандемије, већ су све своје скромне капацитете усмјерили на заштиту и промоцију културне и природне баштине Републике Српске.
- Кад кажем скромне, не мислим на квалитет стручних сарадника, који одговорно и професионално врше своје послове у Заводу, него на њихов мали број и минимална материјална средства којима располажемо - појаснила је Милешевићева.
Она је рекла да су у 2020. из Завода ка различитим адресама упутили више пројектних апликација свјесни чињенице да се у пандемији, због приоритетнијих ствари, не могу ослањати искључиво на буџетска средства, што се показало као изузетно плодотворно и корисно.
- Овај вид рада до сада није био заступљен у Заводу јер смо се ослањали на властита средства за програмске активности. На овај начин, проширићемо наше радне ангажмане и настојати вратити дио старе славе Завода, када смо били носиоци и пројектних и изведбених активности на нашем непокретном културном благу - каже Милешевићева.
Она је изразила задовољство што се у периоду од када је преузела руковођење Заводом ствари полако враћају на своје мјесто и што предан рад даје прве резултате.
- Надам се да ћемо истим темпом наставити и ове године - закључила је вршилац дужности директора Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Јасна Милешевић.