ОРФ емитовао филм о Диани Будисављевић
Гледаоци у Аустрији имали су прилику да виде прићу о Диани Будисављевић, рођеној Обексер, која је била једна од најтежих, и по броју спасених, и најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом свјетском рату.
Већина Аустријанаца није ни свјесна да је једна од њихових сународница спасила велики број српске дјеце од сигурне смрти у усташким логорима и овим филмом добили су прилику да чују о њеном херојском чину.
У документарном филму говори се о злочину усташке НДХ, усташким концентрационом логорима у којима су убијена и дјеца.
Тако је логор Јасеновац, уз напомену да су неки тврдили да је био радни логор, у филму јасно окарактерисан логором смрти.
Аутор филма је снимио изјаве више преживјелих усташких злочина, као што је Босиљка Лончар, која имала 11 година када је доспјела у логор Стара Градишка, те и Милан Почуца којег је, такође, спасила Диана Будисављевић.
- Немам осјећај да ми је Диана Будисављевић само спасила живот, већ је она за мене моја друга мајка - каже Почуча у документарном филму.
И Јелена Радојчић, коју је спасила Будисављевићева, испричала је своје сјећање на одвајање од мајке.
- Диана је учинила велики подвиг. Штета што тада нисам имала ту памет, јер бих у супротном одмах пошла код ње и захвалила јој се на свему - рекла је она.
Филм говори о Диани, која је рођена прије 130 година у Инсбруку, приказује њен живот и њено херојство.
У филму се подсјећа да је она живјела у Загребу када је по први пут чила да у усташким логорима умиру дјеца.
Након преговора са усташким властима, али и појединим њемачким официрима, она је добила могућност да избави српску дјецу из логора. На тај начин, наводи се у филму, она је спасила најмање 7.500 српске дјеце од сигурне смрти.
- Диана Будисављевић је била веома храбра жена, чија цивилна храброст може и данас бити узор - истиче аутор филма.
У свом филму Добрић је приказао и злочине аустријског генерала Вермахт Франца Бемеа, који је упућен у нацистички окупирану Југославију, гдје је био одговоран за масакре над цивилним становништвом.
Преко њега Добрић је у свом филму подсјетио је на бројне масакре цивила, како у Краљеву, тако и Крагујевцу, које су, како се наглашава, извршили Аустријанци.
Док је Беме 1947. у једном од Нирнбершких процеса био оптужен и извршио самоубиство прије почетка суђења, Диана Будисављевић је након Другог свјетског рата готово пала у заборав.