Кошарац: Пољопривредни попис у септембру 2023. године
Послије састанка са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борисом Пашалићем и представницима Министарства пољопривреде, водопривреде и рударства Федерације БиХ /ФБиХ/, Кошарац је рекао да то веома важан задатак с обзиром на то да је посљедњи попис пољопривреде у БиХ био 1961. године.
Он сматра да је реалан рок у септембру 2023. године и да би то био огроман импут за пројектовање одређених политика на нивоу ентитета попут подстицајних политика, прерађивачке капацитете и остале политике које буду дефинисале ентитетске институције.
Кошарац је истакао да је пољопривредни попис, који би спроводила ентитетска министарства и ентитетске агенције за попис, потреба пољопривредника и ентитетских министарстава да би се дошло до релевантних података и на основу тога дефинисале политике и развој пољопривреде у Републици Српској и ФБиХ.
Он је рекао да би на основу тога могла да буду тражена финансијска средства ЕУ и других с циљем развоја пољопривредне производње у Српској и ФБиХ, те прерађивачких капацитета.
- Попис треба да буде урађен на бази јединствене методологије уз потпуно уважавање ентитетских надлежности, ангажман министарстава пољопривреде, надлежних тијела која се баве пописом - нагласио је Кошарац.
Према његовим ријечима, у финалној варијанти је информација која треба бити достављена Савјету министара на усвајање и на бази које би Савјет министара био информисан о свим мјерама.
Говорећи о протеклим протестима појединих удружења и најавама нових, Кошарац је навео да разговарано и о захтјевима пољопривредних удружења и да услови никада нису били оптимални, али да је ријеч о политичкој игри одређених структура из Републике Српске и да се то манифестује у Бијељини, на граничним прелазима у Српској.
- Они који то заговарају, нису завршавали посао док су били на позицији. На основу информација које добијамо од надлежних ентитетских министарстава утврдили смо да вишкова у примарној пољопривредној производњи нема и да је дошло до поремећаја у цијенама. На цијену не могу утицати министри. Овај случај је исполитизован - рекао је Кошарац и додао да би увођењем такса цијене биле повећане око 30 одсто.
Он је навео да је увоз меса говеда у БиХ смањен за 5.000 тона, да је увоз меса свиња смањен за 3.500 тона, те да је извоз меса говеда из БиХ повећан знатно у односу на 2019. годину са 197.000 на 5,5 милиона килограма, а извоз воћа и поврћа повећан је 8,5 одсто.
- Повећан је извоз прехрамбених артикала и много је већи него увоз и потпуно смо посвећени заштити домаће производње - рекао је Кошарац и додао да је разговарано и о доношењу одлуке о праћењу стања на тржишту пољопривредних и прехрамбених производа и мјерама о унапређењу производње.
Он је навео да је ријеч о одлуци на основу које би све надлежне институције БиХ биле укључене у анализу потреба за евентуално увођење мјера заштите домаће производње.
- Сва удружења у Републици Српској и ФБиХ заједно са ентитетским министарствима пољопривреде улазила би у анализу стања на тржишту и евентуалног поремећаја. На основу тих анализа ентитетска министарства би достављала податке Министарству спољне трговине и економских односа које би формирало координационо тијело да предложи мјере Савјету министара, који би донио коначну одлуку о увођењу одређених мјера - рекао је Кошарац.
Он је додао да о томе постоји сагласност ентитетских влада, да о неким питањима још треба да се усагласе са Владом ФБиХ да би та одлука била достављена Савјету министара на одлучивање.
То би значило, додао је, да би била донесена одлука о пољопривредном режиму и да би се тако легално у складу са међународним уговорима покретали поступци заштите домаће производње и евентуалног увоза одређених пољопривредних и прехрамбених артикала.
Кошарац је додао да је на састанку било ријечи и о лабораторијама из области ветеринарства, те да ту област желе да унаприједе.