Кошарац: Санкције ЕЕЗ - посљедица неадекватне политике Шаровића (ВИДЕО)
Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац сматра да је то посљедица неадекватне политике бившег министра Мирка Шаровића и једне од лоших политика тадашњег Савјета министара, јер БиХ није примијенила неопходне обавезе из енергетских пакета.
Из Другог енергетског пакета остала је обавеза да БиХ донесе одлуку о квалитету нафте и нафтних течних деривата. Тај процес је у потпуном застоју, јер нисам затекао ни нацрт те одлуке, каже Кошарац. Истиче да је формирана радна група која ради искључиво на ставовима које имају надлежна ентитетска тијела и на становишту да се морају примјењивати стандарди из 2018. године или најновији, а не како је то сада из 2008. године.
- Из тог контекста радна група је припремила драфт верзију одлуке о квалитету нафте и нафтних течних деривата коју ћемо сходно номенклатури и неким другим прописима у самом МСТЕО у наредних 15 дана изанализирати и онда понудити и Савјету министара, али уз претходну сагласност наравно ентитетских институција - навео је Кошарац.
Из Републике Српске, која се врло принципијелно и досљедно односи према обавезама према енергетској заједници истичу потребу и спремност за доношење те одлуке која ће бити усклађена са европским стандардима, те оцијењују увредљивим што се у образложењу одлуке о санкцијама наводе неки посебни интереси који се односе на рафинерију нафте у Броду.
- Она већ двије године не ради и не може се на њих нико позивати да смо ми штитили њене интересе. Ми смо у току ове двије године могли давно завршити тај посао да је било воље и код њих, да кажем на другој страни, па и у самом Секретаријату енергетске заједнице. У том смислу није било напора чини ми се који би били довољни да ријешимо ово питање - рекао је министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђоки
Ђокић додаје и да је Српска покренула питање маркирања горива на нивоу БиХ чиме би се спријечио увоз и стављање у промет одређених враста течних енергената који немају потребан квалитет и који могу нанијети штету потрошачима. Када је ријеч о трећем енергетском пакету поставља се питање закона о регулатору електричне енергије и гаса.
- Република Српска је прихватила преднацрт тог закона, радили смо на њему неколико. И сматрали смо да смо тиме завршили посао и да је такав закон могао да иде у парламентарну процедуру, односно да буде предложен преко Савјета министара. То се није десило зато што федерална страна није жељела ни такав усаглашени или у доброј мјери искоординисани закон да подржи - додао је Кошарац.
Наглашавајући да је у овом случају веома важно да ентитети сачувају своје надлежности и да је апсолутно неприхватљив било какав пренос на бх ниво, и Кошарац потврђује да је проблем у Федерацији која је одступила од договора и обавеза према енергетској заједници.
- Проблем поново стоји у Федерацији која се врло јасно изразила и за њих је то неприхватљиво. Они желе посебан закон о гасу што је за Републику Српску неприхватљиво што је на крају крајева и за политику кабинета министра спољне трговине и економских односа неприхватљиво и у том контексту проблем стоји тренутно у Федерацији БиХ у томе што они не дају сагласност на овај закон - каже Кошарац.
Уколико Федерација ускоро не буде дала сагласност на раније договорени закон о регулатору електричне енергије и гаса, Кошарац најављује могућност да се он ипак упути у процедуру, али и додаје да се и на овом питању огледа лоша политика прошлог сазива Савјета министара и да је необјашњиво да су из кабинета Мирка Шаровића изашла два садржаја једног истог закона.