Потписан уговор за истражне радове на локацији Черкезовца
Хрватска има обавезу збрињавања половине радиоактивног отпада из Нукеларне електране Кршко.
Уговор је потписан са заједницом понуђача коју чине Геотехнички студио, Геодетски факултет Универзитета у Загребу и Рударско-геолошко-нафтни факултет Универзитета у Загребу, објављено је на веб страници Фонда.
Уговор је потписан по спроведеном поступку јавне набавке за израду документације и спровођење активности за прибављање дозвола за изградњу Центра за збрињавање радиоактивног отпада.
Из Фонда наводе да ниско и средње радиоактивни отпад, који ће бити складиштен у Центру за збрињавање радиоактивног отпада, у првом реду потиче из Нуклеарне електране Кршко, те у мањем обиму из научно-истраживачких института, медицинских установа и индустријских постројења која у свом редовном раду користе изворе јонизирајућих зрачења.
Ријеч је о отпаду који ће се складишти искључиво у чврстом стању, док гасовити и текући отпад неће бити складиштени на дефинисаној локацији, наведено је у тексту.
Из Фонда тврде да се складишта радиоактивног отпада, у склопу Центра, планирају и развијају као сигурни објекти који не смију имати утицај на животну средину и људе.
Уз онемогућено цурење или зрачење отпада због агрегатног стања у којем се налази, било који облик утицаја на околину и људе спречава и низ баријера као што су челичне бачве у које се отпад пакује, армиранобетонски спремници у које се бачве пакују и запуњавају бетоном, те на крају и само противпотресно пројектована армиранобетонска грађевина, истичу из Фонда.
Основни циљ предвиђених истраживања је стицање потпуног и прецизног увида у геолошки састав и грађу терена простора локације предвиђене за изградњу Центра.
Истраживања ће омогућити вредновање и карактеризацију предметне локације за смјештај Центра, затим пројектирање грађевина/постројења за складиштење радиоактивног отпада и потребних инфраструктурних објеката, те дати све податке потребне за израду студије утицаја на околину и спровођење процјене утицаја захвата на околину.
Истражни радови ће се спроводити 19 мјесеци, а укључују геоистраживања, утврђивање хидролошких и хидрогеолошких карактеристика локације, те спровођење ограничених теренских истраживања у вези са стањем флоре и фауне, шумских екосистема, те кориштењем пољопривредног земљишта у непосредној околини локације.
У склопу истражних радова спроводиће се анализа фотограметријских аероснимака, сателитских снимака, те одговарајуће картографске документације, теренски истражни радови, геоелектрично сондирање, сеизмичка рефлексија и рефракција, томографска електрична мјерења, георадарско испитивање ужег подручја локације, тестирање водопропусности у бушотинама, петролошке и геомеханичке анализе стијена, трасирање, геохемијске анализе набушених стијена и подземних вода.
На основу свих спроведених истраживања биће израђен елаборат који ће садржати резултате свих спроведених истраживања у једној цјелини и сви резултати биће објављени и јавно доступни, наводе из Фонда.
Истовремено, из Фонда је најављено да је 26. јануара започео поступак претходног савјетовања за физичку заштиту и сигурност локације Центра за збрињавање радиоактивног отпада у оснивању.
Поступак траје до 2. фебруара.
Упркос противљењу грађана са обје стране ријеке Уне, као и представника локалних власти у сливу ријеке Уне у Републици Српској и Федерацији БиХ, Владе Унско-санског кантона, власти Републике Српске и БиХ, Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко" одлаже у касарни "Черкезовац" на Трговској гори, у хрватској општини Двор, на самој граници са БиХ.
Земљотреси који су данима дрмали Хрватску дали су случају "Трговска гора" нову димензију, а поготово јер се Петриња као епицентар земљотреса налази само четрдесетак километара од касарне "Черкезовац" и планиране локације за одлагање радиоактивног отпада.