latinica  ћирилица
28/01/2021 |  11:04 ⇒ 12:50 | Аутор: СРНА

Аћимовић: Основна сврха вакцинације је да смањи тешке облике болести

Епидемиолог Института за јавно здравство Јела Аћимовић изјавила је за Срну да је основна сврха вакцинације против вируса корона да буде смањен број тешких облика болести и хоспитализација, а самим тим и смртних исхода.
Јела Аћимовић - Фото: РТРС
Јела АћимовићФото: РТРС

- Оно што знамо до сада је да вакцине имају јако високу ефикасност у спречавању оболијевања, односно спречавању развоја симптома, а нарочито у спречавању тешких симптома, гдје је ефикаснист свих постојећих вакцина готово стоодстотна - рекла је Аћимовићева у интервјуу Срни.

Аћимовићева је нагласила да је вакцинација против вируса корона у овом тренутку можда једини начин да изађемо из овако тешке ситуације у вези са пандемијом.

- Са ковидом имамо проблем што већи број заражених доживљава тешку форму болести због које морају бити хоспитализовани. То су људи које морате примити у болнице јер не могу самостално да дишу. Ако смањимо број хоспитализација и смртне исходе помоћу вакцинације, направићемо велики искорак да се вратимо стандардном животу - нагласила је Аћимовићева.

Према њеним ријечима, оно што се за сада не може тврдити са сигурношћу јесте да ли вакцина штити од тога да пренесмо вирус на неког другог.

- Ако смо се вакцинисали и ако дођемо у контакт с вирусом, нећемо се разбољети, али је могуће да се у слузници носа задржи вирус који можемо на некога пренијети. Због тога је и након вакцинације неопходно спроводити мјере заштите - објаснила је Аћимовићева.

Према њеним ријечима, огромна је ствар што су произведене вакцине, те да је на свим људима да искористе то што је наука постигла.

- У овој ситуацији многи питају како смо тако брзо дошли до вакцина, а разлог је једноставан. Никад у историји није оволико научника, финансијских средстава, размјене информација и свега другог уложено у проналазак вакцине. Свијет се ујединио и зато смо успјели да добијемо неколико вакцина којима се можемо заштити - рекла је Аћимовићева.

Аћимовићева је навела да је у овом тренутку најважније да се што прије вакцинише што већи број људи, те да уопште није битно која је то вакцина од свих понуђених.

- Све вакцине које доспијевају на тржиште су прошле потребне провјере којим је доказано да су ефикасне и да су довољно сигурне. Уопште нема научног основа да кажете да је једна вакцина боља за одређене категорије - појаснила је Аћимовићева.

- Наша порука је да не треба размишљати о томе коју вакцину примамо. Научно и стручно нема разлога да бирамо - рекла је Аћимовићева и додала да су контраиндикације за вакцинацију исте као и за све друге вакцине.

Аћимовићева је навела да ни теоретски није могуће да се одједном вакцинише цијело становништво, због чега су први приоритет особе које су најосјетљивије на теже форме болести.

- То су старије особе смјештене у старачким домовима, гдје ковид прави огромне проблеме, али и запослени у тим домовима, које су у сталном контакту са старијима. На истом нивоу приоритета су здравствени радници, који су због природе свог посла најугроженија категорија становништва, јер су највише изложени болести - навела је Аћимовићева.

Осим тога, додала је она, здравствени радници су у контакту са болеснима, који су имуно-компромитовани, те их је потребно заштити да не пренесу заразу, али и да бисмо омогућили функцинисање здравстевног система.

- Када буде завршена вакцинација здравствених радника, корисника и запослених у старачким домовима, почеће вакцинација особа старијих од 65 година. Након тога, вакцинисаће се особе које имају хроничне болести за које знамо да су подлога за тежу форму ковида, те особе на одређеним радним мјестима, гдје су више угрожени, а ту ће на првом мјесту бити наставно особље - истакла је Аћимовићева.

Она је додала да Институт иде у том смјеру да се вакцинишу сви они који буду жељели, напомињући да ће вакинација бити добровољна и бесплатна.

Аћимовићева је напоменула да се за сада неће вакцинисати дјеца, јер постојеће вакцине нису испитиване у млађим добним групама.

- Сви који имају неке хроничне болести или стања због којих не знају да ли смију да приме вакцину, треба да буду у контакту са надлежним љекаром. Онколошки пацијенти смију и треба да приме вакцину, али с обзиром на то да користе терапију која може да смањи ефекат вакцинације, морају се такође прво савјетовати са својим љекаром - нагласила је Аћимовићева.

Оно што је за сада познато, тврди Аћимовићева, јесте да је вакцина произвођача "Фајзер" у одређеном проценту изазивала јаче алергијске реакције, због чега особе које имају историју тешких алергијских реакција морају да се консултују с љекаром прије примања ове вакцине.

- Алергије на храну, полен, пеницилин и слично нису контраиндикација за ову вакцину. Код свих вакцина против вируса корона могу се јавити локалне реакције, бол, црвенило, повишена температура, бол у мишићима, што се иначе јавља послије вакцине и што показује да је наш организам реаговао и да се развија имуни одговор - напоменула је Аћимовићева.

Према њеним ријечима, Република Српска има систем надзора над нежељеним догађајима након вакцинације, јер се такве реакције увијек морају пријавити и истражити.

- Кад примимо прву дозу вакцине, нисмо комплетно заштићени. Тек када прође 14 дана након примања друге дозе вакцине можемо сматрати да смо постигли шта смо жељели с вакцинацијом - рекла је Аћимовићева.

Аћимовићева је подсјетила да су од свих достигнућа медицине, вакцине спасиле највећи број људских живота.

- Заразне болести однијеле су више живота него све друге недаће које су снаше људски род, укључујући ратове и природне катастрофе, а управо је вакцинација најбоље оружје против заразних болести - казала је Аћимовићева.

Она је додала да се у досадашњој историји помоћу вакцина истријебљена само једна болест, а то су велике богиње.

- Узрочника те болести више нема на планети, више нема никаквог ризика од њега и више не морамо ни да се вакцинишемо. Кад су друге болести у питању, са полиом смо се јако приближили истребљењу помоћу вакцина. Полиомијелитис или дјечија парализа је односио велики број живота и велики број дјеце је остао парализован због те болести прије него што је уведена вакцинација - подсјетила је Аћимовићева.

Она је додала да је вакцина против дјечије парализе постојала дужи период али да није била масовно употријебљена.

- Тек осамдесетих година је уведено да се сва дјеца вакцинишу и тек тада смо успјели да за 99 одсто смањимо учесталост ове болести. До тада је годишње 350.000 дјеце оболијевало од дјечије парализе - напоменула је Аћимовићева.