latinica  ћирилица
05/02/2021 |  11:58 ⇒ 15:19 | Аутор: РТРС

Беренбаум за Радио Српске: Први филм о истини у Јасеновцу

Диструбутерска кућа "101 Студио" која је званично закључила уговор о америчким правима за филм "Дара из Јасеновца", редитеља Предрага Антонијевића, остварења које је изабрано за српског кандидата за 93. Оскар, премијерно ће данас приказати овај филм у Америци. Тим поводом, Мајкл Беренбаум, стручњак за Холокауст, извршни продуцент и стручни консултант филма, професор и писац, дао је интервју за Радио Републике Српске.
Мајкл Беренбаум (Фото: ub.edu) -
Мајкл Беренбаум (Фото: ub.edu)

Господине Беренбаум, Ви сте извршни продуцент и стручни сарадник на сценарију филма "Дара из Јасеновца". Колики је значај овог филма о систему концентрационих логора Јасеновац?

- Прије свега, ово је први пут да се логор Јасеновац овако третира у филму, а његов првенствен значај јесте опис и представљање неколико најважнијих његових цјелина. Други његов значај је описивање животне приче једне дјевојчице по имену Дара, која је била приморана да се суочи са проблемима тог доба у тим условима, с којим се ниједно дијете тог узраста никада не би требало суочити. Овај филм такође представља још неколико важних чињеница о Јасеновцу односно о јединственим карактеристикама тог логора смрти и укључујући чињеницу да је логор Јасеновац имао посебно одјељење за дјецу. То су била српска дјеца која су пребацивана у Хрватску, код католичких породица чиме је њихова историја била потпуно промијењена. Филм показује тензију и исрпљујућу борбу између двије стране хришћанства, католика и православаца. Чињеница је да је Холокауст био намијењен истребљењу Јевреја, док је намјена Јасеновца била системско истребљење Срба и Рома, али такође и Јевреја од стране усташког режима и нациста.

Амерички магазин Варајети, један од најутицајнијих филмских часописа на свијету, објавио је критику филма "Дара из Јасеновца" Предрага Гаге Антонијевића, у којем је српски кандидат за Оскара, између осталог, окарактерисан као "прикривени примјер српске националистичке пропаганде". Можете ли нам рећи Ваше мишљење о тој критици ?

- Постоји неколико одговора на ово питање. Аутор критике Џеј Вајсберг изјавио да је овај филм антихрватски и антикатолички. Е сад, немогуће је направити филм о убијању једног народа од стране другог, без да будеш оптужен да си против једног народа. На примјер, да сам направио филм о Холокаусту у Словачкој, био бих схваћен као противник Словака и католика, јер је током Другог свјетског рата, врховни поглавар Словачке био римокатолички свештеник. Прије неколико година направио сам филм који се зове "Завјера". Како се нико не би могао сматрати антинацистичким или антињемачким када се реконструише састанак 15 високих њемачких влада, војних званичника и вођа нацистичке странке на којој су сви присутни подржали или барем капитулирали пред одлуком да се центри за убијање граде као плинске коморе и крематорији да убију милионе људи?

Како направити такав филм а да не будете осуђени као противник Нијемаца и нациста?! Тако да, када кажу да сте против католика и усташа, веома је важно рећи да то говори истину о Јасеновцу и прогону и убијању Срба, Јевреја и Рома, јер је то уствари оно што се заправо десило. Друго, аутор критике није примијетио да је одређени број Хрвата у овом филму приказан у добром свјетлу, јер на крају филма Дару спасава Хрватица. Такође, представили смо оно што се у историји Холокауста називало "сива зона", односно лоши мушкарци и жене који имају крви на својим рукама чине добро, а добри људи и жртве приморани су да чине зло као и да нашкоде осталим жртвама. Као треће, аутор критике Вајсберг није схватио поенту - први и прави проблем ових логора био је тај да су се људи тамо свакодневно суочавали са животом и смрти, много пута за кратко вријеме, и то је чињеница која даје снагу овом филму.

Ви сте боравили Републици Српској 2013. године када се присуствовали помену у Доњој Градини и говорили на помену жртвама усашког злочина у систему концентрационих логора Јасеновац. Знамо да сте били један од првих људи из свијета изван граница бивше Југославије који је истраживао страдања - геноцид и Холокауст на подручју бивше Југославије, као и систему концентрационих логора Јасеновац. Можете ли нам рећи како Ви гледате на стадања у концентрационом логору Јаеновац?

- Моја реакција о патњи и страдањима народа на овим просторима је заиста тужна и оно што се десило овдје је трагично. Дубоко се идентификујем са жртвама због патње коју су претрпјели у условима у којима су били. Та патња је немјерљива. Управо оно што је дало снагу овом филму јесте десетогодишња дјевојчица која је кроз силна дешавања морала заштитити свог брата, а при томе да свједочи о ономе што никада ниједно дијете не би требало видјети, која је, пролазивши кроз све ове ситуације, изгубила своје дјетињство. Када то видите, не можете учинити ништа осим поистовијетити се са патњом овог дјетета са жељом да сте могли нешто учинити да би покушали промијенити околности.

Колико је за Вас, као истраживача који се бави питањем Холокауста, важно што је снимљен филм о Јасеновцу?

- Мислим да је веома битно истражити тежње човјека да чини зло, док је с друге стране способност људи да се суоче са злом које им је учињено. Временом, укључио сам се у стварање овог филма, јер је режисер мој дугогодишњи пријатељ, жељели смо овај филм направити већ неколико година уназад. Прихватио је мој савјет и сарадњу, поштујем га као ствараоца филмова и постало ми је веома важно да овај дио важне историје третирам искрено и часно без икакве пропаганде, као и да помогнем свом пријатељу да овај филм направи што је боље могуће.

Како је дошло до сарадње са српским редитељем и глумцима и како је било снимати овај филм?

- Па почнимо прво с тим шта смо требали да урадимо како бисмо пронашли и регрутовали дјецу. Отишли смо у села из којих су прије 75-80 година дјеца била одвођена у Јасеновац, нисмо користили професионалне глумце међу дјецом, окупили смо оне који су дорасли овом задатку. Погледали смо преко 15.000 дјеце прије него што смо нашли дјевојчицу која глуми Дару, а бирали смо пажљиво јер она била невино дијете. Знате да сваки филм захтијева угао гледања, у овом филму тај угао се огледа кроз очи дјетета, кроз очи Даре, насиље није много заступљено, него реакције Даре на насиље којем свједочи.
Користили смо професионалне глумце, једна сцена ми пада на памет која је невјероватно снажна, а то је сцена када мајка одбија да буде послана у Њемачку и да остави своје дијете, због чега су и она и њено дијете убијени. Глумица која је одиграла ту улогу је унука жене којој се то заправо десило у том периоду. И када је играла ову улогу, није је одиграла само на професионалан начин, него читавим срцем и душом, што је направило драматичну разлику.

Каква су Ваша очекивања с обзиром да је филм кандидат за престижну филмску награду Оскар?

- Првенствено бисмо жељели да филм буде изабран у првих петнаест филмова за Оскара, онда би нам било изузетно драго када би био изабран у првих пет, а неописива срећа би нас снашла када би овај филм био изабран на мјесту број један. Ако филм освоји Оскара, обећавам да ћу вам се јавити и да ћемо у то име попити шампањац.

Филм "Дара из Јасеновца" код нас ће бити премијерно приказан 22. априла на Дан пробоја посљедњих логораша из концентрационог логора Јасеновац.

Разговарала Радмила Карановић