Борачка организација Сребреница данас ће обиљежити 19 година од страдања 24-оро Срба, већином цивила, у селу Ратковићи.
Фото: ФОНЕТ
Чланови Борачке организације, родбина и пријатељи настрадалих посјетиће ово мјесто гдје ће бити служен парастос настрадалима код споменика који су подигли мјештани који се овдје годишње окупе да одају пошту, положе цвијеће и прислуже свијеће за покој душа својих убијених сродника и комшија.
Јаке муслиманске снаге из околних села и Сребренице у зору 21. јуна 1992. године, са више страна упале су у Ратковиће, убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли у овим слабо насељеном старачким домаћинствима.
Свирепо су убијали жене, старце, слијепе и глувонијеме, спаљујући их након тога у њиховим кућама.
Дио становника успио је да се спасе од сигурне смрти и види из разних скровишта како муслимански војници убијају њихове комшије, пљачкају и пале имовину, о чему су спремни да свједоче.
За овај злочин, као и за све остале почињене над Србима у средњем Подрињу још нико није званично оптужен, па очевици нису имали прилику да свједоче, а њих је све мање, јер су у годинама, и питање је да ли ће неко од свједока доживјети да Тужилаштво и Суд БиХ процесуирају починиоце злочина у Ратковићима.
Ратковићи су прије 19 година потпуно спаљени и уништени и у њима није обновљена ниједна кућа, нити се ко вратио да ту живи.
О постојању села свједочи само понеке рушевине кућа које су скоро зарасле у шибље и споменик подигнут на сјећање убијеним мјештанима.
ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ
У цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос за припаднике Територијалне одбране Републике Српске Крајине који су страдали на Миљевачком платоу 1992. године.
У Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима, најављено је из Удружења породица несталих и погинулих "Суза", са сједиштем у Београду.
На данашњи дан прије 19 године, хрватске снаге мучки су напале зону под заштитом УН и заробиле 40 територијалаца. То је био први напад хрватских оружаних снага на територију РСК.
Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника. Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је на видео касети коју су снимали сами починоци. Упркос обиљу валидних доказа, достављених свим релевантним међународним и хрватским организацијама и институцијама, за злочин на Миљевачком платоу још нико није оптужен.
Према свједочењу преживјелих, неки заробљеници су "вјешани о војнички појас, неки преклани, а неки ликвидирани метком у потиљак."
Хрватски војници су потом српске жртве бацили у јаму код села Дриновци, а касније су је напунили смећем.
Војници су српским заробљеницима, под пријетњом смрћу, наредили да их бацају у крашку јаму у предјелу Љут, недалеко од засеока Бачић, коју су касније напунили смећем.
Два мјесеца послије борби, УНПРОФОР је надгледао ексхумацију тијела српских територијалаца, која су била у високом степену распадања, а поједини дијелови тијела су недостајали. Идентификација је потрајала два мјесеца, али и поред најсавршенијих метода, 12 тијела до данас није идентификовано.
Након тортура у затворима "Кулине" у Шибенику, "Лора" у Сплиту и "Керестинац" у Загребу, 17 преживјелих заробљеника је размијењено у Неметину 14. августа 1992. године.
