latinica  ћирилица
18/02/2021 |  10:35 ⇒ 11:01 | Аутор: РТРС

Ништа без тимског рада: ИТ стручњаци нису само индивидуалци

Машине су савршене онолико колико их ми таквима направимо. Зато је човјек увијек број један и увијек је најважнији, каже Горан Старчевић, инжењер електротехнике који са "машинама" проводи радни вијек.
Проинтер компанија - Фото: РТРС
Проинтер компанијаФото: РТРС

Као руководилац Сектора аутоматизације у компанији Проинтер ИТСС, свјестан је колико је та аутоматизација свима убрзала процес рада, повећала продуктивност, смањила трошкове, али ипак показала да се без људске руке и сарадње не може.

- Могуће је да стручњаке из области информационих технологија људи прије свега доживљају као индивидуалце који сједе у свом свијету и иза својих рачунара, али то баш и није тако. У великим компанијама попут наше, сви сектори су упућени једни на друге, а иза сваког озбиљног пројекта стоји тимски рад, односно човјек - каже Горан.

Објашњава да је његов сектор прије свега наслоњен на онај за управљање апликацијама, али и сектор програмирања, управљања понудама, финансија, набавке.

- Све је то цјелина у коју су се повезале различите струке и знања. Међу нама је много разлика, али и то смо успјели да повежемо, можда и због тога што је углавном у питању млађа екипа која се разумије - прича Горан.

Можда баш и не спадам у најмлађу екипу, али са њом умијем да комуницирам, надовезује се на причу Винко Црнчевић, развојни програмер у Проинтеру. А колико је та комуникација битна, каже Винко, најбоље је показала ова чудна корона-година у којој је много тога било онлајн.

- Да није било тог онлајн-а, многи послови не би били завршени, али ја сам се лично ужелио комуникације лицем у лице и онога кад сви говоре углас. У ИТ сектору се све наслања једно на друго и зато сам се одувијек трудио да његујем личну комуникацију, чак и прије оне званичне - каже Винко и разбија предрасуду да ИТ-јевци радије комуницирају лаптопима и "на мрежама".

Винко признаје да посао програмера са собом носи велику количину слободе и осјећаја да је само небо граница и да можда у томе лежи замка да као ИТ-јевац постанете превелики индивидуалац, али на крају, каже, свако од нас схвати да се без човјека не може.

Још један инжењер електротехнике који од дјетињства воли да повезује жице, брзо је научио да се повеже и са колегама. Деан Јеросимовић, руководилац сектора за техничко обезбјеђење и изградњу у Проинтеру објашњава да свој посао не би ни могао да ради кад не би знао шта тачно треба колегама из других служби.

- Мој тим брине о техничком обезбјеђењу људи и ствари, користећи техничке алате. Такође, радимо на изградњи инфраструктре за потребе система слабе струје, а то је прилично широка област и темељ је за све остале системе који се на то наслањају. Зато о свим тим системима морате знати основе, а прије свега људе - каже Деан.

Признаје да је за "увезивање" и тимски рад добрим дијелом заслужно и дружење ван посла. Након што се испоставило да углавном млада екипа стручњака из Проинтера воли спорт, озбиљно су се посветили кошаркашкој ИТ лиги у којој су прошле године били вицешампиони.

Мада се ми, каже, Деан, озбиљно посветимо и рекреативном фудбалу, боулингу, рафтингу, али и сусрету у кафани.