Савјет министара утврдио Нацрт буџета институција БиХ (ВИДЕО)
Нацрт је планиран у износу од милијарду 870 милиона марака, што је повећање за око 4% у односу на претходну годину.
Биће достављен Предсједништву БиХ, надлежном за његово предлагање.
Српски министри нису подржали овакво рјешење, првенствено због тога што буџетом нису планирана средства за санирање посљедица пандемије вируса корона.
Буџет институција БиХ за текућу годину предложен је у износу од милијарду 27 милиона марака, док је за сервисирање спољног дуга потребно готово 844 милиона. Иако је, у односу на прошлу годину, планирана потрошња увећана за 3%, нити једна марка није намијењена за санирање економских посљедица узрокованих пандемијом вируса корона.
И то је био основни разлог што српски министри нису прихватили предложено рјешење.
- Упозорили смо и рекли да смо прошле године планирали више од 40 милиона средстава за ту намјену и да је неприхватљиво за нас из Републике Српске да се то не планира и у 2021. години. Били смо спремни разговарати и о мањем износу али нисмо могли прихватити да није планирана ниједна марка - истакао је предсједавајући Савјета министара Торан Тегелтија.
Планирано увећање буџета дијелом се односи на враћање основице за обрачун плата запосленима у институцијама БиХ, која тренутно износи 475 марака, на вриједност прије двоструког умањења с почетка прошле декаде.
За ту намјену у Министарству финансија су израчунали, потребна су 22 милиона. Преосталих седам милиона, диктирају, у међувремену, измијењени закони и подзаконски акти, и из њих проистекле потребе институција БиХ.
- У приједлогу овог Нацрта закона који је прошао на Вијећу министара, укључено је враћање основице на ниво 2012. у износу од 498 КМ. Предсједништво ће дати коначну ријеч о томе - каже Вјекослав Беванда, министар финанција у СМ.
А до тада ће Одлука о повећању основице за обрачун плата, на чекање.
Данас је скинута са дневног реда на сједници Колегијума Савјета. Нису министри формирали ни Надзорно тијело за праћење провођења ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина, на које се већ мјесецима чека.
Тако су одлучили бошњачки министри по диктату удружења проистеклих из рата. Бошњачким удружењима овај пут "смета" приједлог из Српске – директор центра за истраживање рата и ратних злочина Милорад Којић.
- И када се напокон то ријешило, данас је дошао став да они не могу да подрже господина Милорада Којића из Републике Српске. За нас је неприхватљиво да било ко други одређује представнике из Републике Српске изузев институција које су задужене за надзор над провођењем Стратегије - категоричан је Тегелтија.
Претходно, истим удружењима "сметао" је и пренос мање сложених предмета ратних злочина на ентитетске, окружне или кантонални ниво, како би се бх. правосуђе растеретило, а процесуирање убрзало.
А то је, испоставило се, основ стратешког документа.
Најновије "жеље" из Сарајева Тегелтија оцјењује злоупотребом невладиних организација и појединаца с циљем блокаде и Стратегије, али и кажњавања ратних злочина.