Борис Завиша - за иконопис дише, живи и ради (ВИДЕО)
Као дијете Борис Завиша није ни слутио да ће се једном бавити осликавањем храмова. Сликање му је било у срцу, а прве кораке у иконопису направио је у бањалучком храму Свете тројице под будним оком оца Велимира. Ипак, након средње школе уписао је Правни факултет.
Мислио је да ће му живот проћи у послу од осам до четири и али је и тада знао да га тај начин живота не би испунио.
Данас је студент друге године Академије Српске православне цркве за умјетност и конзервацију у Београду.
Како сам каже, бити живописац је начин живота. Живописати значи осликавати храмове, цркве, осликавање вјечног живота у цркви.
Поносан је што је имао прилику да, од почетка, сарађује са неким од најбољих живописаца у Србији.
Борис каже да је у живопису вјера најважнија. Јер, ако не вјерујете, тешко да ће вам кист и боја ићи од руке.
Одлазак у атеље не сматра "послом", свој начин живота и рада сматра слободом и од њега, каже, може да се живи.
Слободног времена је мало али су и најмилији стрпљиви и поносни јер знају да Борисове слике већ припадају вјечности.