Прије 29 година изгласан први Устав Српске (ВИДЕО)
Назив је, у међувремену, промијењен. Мијењан је и допуњаван и садржај – дијелом аутономно у Народној скупштини, а дијелом присилно – наметањем високих представника, али и данас је темељ на којем почива Српска, са свим уставотворним елементима, од људских права и организације власти, до територијалног уређења.
Као насушна потреба, Устав Републике Српске настајао је на развалинама бивше југословенске заједнице, када су муслиманско-хрватски "јахачи апокалипсе" започели потпуну маргинализацију Срба.
Посматрајући збиљу у Хрватској и срозавање конститутивних сународника на ниво понижене и мрске националне мањине - злочине у Госпићу, Пакрачкој долини, Загребу, Осијеку...преживљавали су и Срби у БиХ осионост муслиманско-хрватске политичке и националне коалиције, која је покушала да им одузме конститутивност и уставни положај, игноришући право српском народу да одлучују о својој и државној судбини БиХ.
Након што су 14. октобра 1991. године хрватски и муслимански посланици, мимо воље српских колега, одлучили да БиХ функционисање настави као независна држава, 24. октобра услиједио је први изнуђени одговор. У таквом амбијенту, и уз пристрасну улогу Европе и Америке у југословенској кризи, донесена је Одлука о оснивању Скупштине српског народа у БиХ. Услиједио је плебисцит о останку у бившој држави, а на његовим основама, 9. јануара 1992. године донесена је Декларација о проглашењу Републике Српског народа у БиХ.
- Ми смо мислили да ће наш први корак некако упозорити све те актере да се мало окрену на наш вапај готово, за остваривање равноправности и за уважавањем легитимне улоге српског народа, међутим ни та одлука која је донесена 9. јануара, као сигнал као знак упозорења, као молба и вапај да се престане са негирањем српске уставне улоге није помогао - рекао је професор Радомир Лукић.
Хтјели су Срби каже професор Лукић да зауставе сецесију БиХ или бар њено прерано међународно признање, док се не пронађе адекватно интегративно унутрашње уставно уређење.
Но умјесто равноправности, на крилима страног подстицаја муслимани и Хрвати наставили су исхитрени суноврат у грађански рат. А Срби борбу за свој историјски, политички и уставни субјективитет.
Разумно и постепено, оживљавајући раније одлуке и Декларације. Стваран је Устав као темељ и као круна државотворног процеса.
- Професор Гашо Мијановић и ја смо урадили задње две редакције или руке тог Устава. Ми смо писали Устав у традицији либералне уставности, он је веома коректан у области катаолга људских права, он је веома коректан у припреми начела поделе власти и свега онога што Устав треба да садржи - наводи Лукић.
Темељни документ самозаштите и самоодбране, усвојен је истријског 28. фебруара 1992. године на Скупштини српског народа БиХ, која је одржана у сарајевском хотелу Холидеј ин. Употпуњен је тиме нови субјекат - Република Српског народа у БиХ, данас Република Српска свим државотворним елементима.
Територија, становништво, власт, загарантована равноправност грађана и народа и темељни правни акт – Устав! А већ сутрадан услиједио је двонационални неуставни, муслиманско-хрватски референдум о отцјепљењу БиХ.
Истог дана сарајевском калдрмом потекла је српска крв.
Убијен је српски сват Никола Гардовић. Запаљена српска тробојка. Рањен свештеник.
Био је то окидач да на већ припремљеном "терену" почне троипогодишњи пакао. 24.000 српских војника који су животима армирали темеље Републике Српске. 11.000 убијених српских цивила. Стотине хиљада протјераних.
Но, визионарством тадашње српске елите спријечено је затирање српских трагова с ове стране Дрине. И судбина сународника из Хрватске.
- Оно што је српска политичка елита, интелектуална елита у политичке сврхе урадила 1991. и 1992 године јесте у ствари једини начин да се српски народ западно од ријеке Дрине одржи на том простору. И у том погледу Република Српска и њен институционални оквир и дан данас једини је гарант опстанка српском народу западно од ријеке Дрине - навео је Драга Мастиловић, историчар.
За непуне три деценије постојања, готово двије трећине уставних амандмана је промијењено.
Овлаштено у Народној скупштини. Али знатно више неовлаштено – насиљем високих представника који су наметнули чак 83 амандмана.
И стога академик Рајко Кузмановић сматра да је крајње вријеме да престане утицај међународне заједнице и рад ОХР-а, а да конститутивним народима у БиХ препусти рјешавање унутрашњих, политичких економских и уставних питања.
- Формирање Републике Српске и доношење Устава представљају остваривање воље грађана да живе и раде у слободној и демократској државотворној јединици и да остварују пуну заштиту људских права и слобода, социјалну правду и владавину права - истакао је Рајко Кузмановић предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске.
На 29. рођендан све веца дилема, треба ли или не Републици Српској нови Устав. Постојећи иако измијењен, самтра коаутор, задовољава потребе Српске. А нови би имао смисла ако би Српска постала самостална држава. Или се припоји другој држави. Како год – Република Српска сачувала је идентитет свој, и свог народа! И уставну позицију скројену 1992., а међународно признату и потврђену 1995. године у Дејтону!