latinica  ћирилица
01/03/2021 |  11:01 ⇒ 11:01 | Аутор: СРНА

Голић: Квалитет ваздуха међу горућим еколошким проблемима

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић изјавила је да су најургентнији проблеми у области животне средине у Републици Српској квалитет ваздуха, посебно у зимском периоду, те управљање отпадом, укључујући онај поред ријека и у ријекама.
Сребренка Голић - Фото: РТРС
Сребренка ГолићФото: РТРС

Голићева је у интервјуу за Срну навела да су међу највећим проблемима и питања прекограничних утицаја на животну средину, првенствено мислећи на горући проблем изградње одлагалишта радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива, које Хрватска намјерава градити на самој граници са БиХ, на подручју Трговске горе, те проблем плутајућег отпада на ријекама Дрина и Врбас.

- Један од основних изазова с којима се сусрећемо у настојањима да омогућимо грађанима чист ваздух је низак животни стандард наших грађана. То се посебно види у периоду сезоне гријања, кад се у индивидуалним ложиштима највише користи лако доступни и јефтини угаљ или друга неквалитетна горива - нагласила је Голићева.

Други проблем, тврди она, јесте старост аутомобила на улицама, те чињеница да већина грађана себи не може приуштити возила еколошке класе шест и седам, или још мање њих хибридна возила.

- Међутим, рјешења постоје. Мултисекторским приступом треба се ухватити у коштац са овим проблемима. Дио рјешења се налази у гасификацији и кориштењу обновљивих извора енергије, дио у повећању мјера енергетске ефикасности, што у оба случаја доводи до већег ангажовања домаћих привредних капацитета, повећања БДП-а, а самим тим и животног стандарда грађана - напоменула је ресорни министар.

Према њеним ријечима, посебан изазов је осигурати одржив баланс између привредног развоја, који је пријеко потребан како би се зауставио одлазак младих из земље и заштите животне средине.

- Сваки покушај увођења накнада за одређена загађења изазива буру негодовања у јавности јер се то карактерише као намет, а не као обавеза, односно да је по принципу "загађивач плаћа" сваки појединац одговоран за штету коју нанесе животној средини - рекла је Голићева.

Нажалост, додала је она, у најширој јавности још је ниска свијест о потреби улагања и финансирања активности на очувању животне средине као ресурса за здрав и квалитетан живот.

Кад је ријеч о градњи мини хидроелектрана, Голићева је навела да је Народна скупштина на посљедњем засједању усвојила Декларацију о заштити ријека, што сматра великим напретком.

- У једном периоду, непосредно након рата, па све до 2005. године, концесије на изградњу малих хидроелектрана су се давале без развијених и утврђених критерија, чиме су створене велике обавезе и раскидање тих концесионих уговора донијеле би несагледиве финансијске посљедице. Сматрам да интерресорна сарадња када је у питању додјела концесија мора бити далеко снажнија и да се уважавају мишљења свих релевантних учесника у том процесу - објаснила је Голићева.

Говорећи о проблему Трговске горе, Голићева је навела да су све институције, не само Министарство, изузетно посвећени превентивном дјеловању и спречавању изградње одлагалишта радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива.

Кад је ријеч о активностима које Министарство тренутно спроводи у области заштите животне средине, Голићева је подсјетила да је у току реализација Пројекта енергетске ефикасности у јавним објектима у Републици Српској и БиХ, који се финансира из кредитних средстава Свјетске банке, али и из донаторских средстава.

Голићева је навела да је Шведска путем Шведске развојне агенције СИДА донирала 13,4 милиона долара за пројекат "Зелени економски развој" за БиХ, те да су ту и средства из пројекта "Повећање улагања у јавне објекте са ниском емисијом угљеника", који финансира Зелени климатски фонд са 17,3 милиона долара, од чега је 50 одсто за Републику Срспку, а који мобилише додатних 105 милиона долара улагања у енергетску ефикасност у БиХ.

- Кроз оба пројекта ће до краја 2026. године више од 600 објеката јавне намјене у БиХ проћи процес енергетске обнове, чиме се, уз побољшане услове и комфор крајњих корисника објеката и уштеде у јавном буџету, смањује потрошња енергије и емисија угљен-диоксида, што доприноси смањењу глобалних климатских промјена, заштити животне средине и одрживом економском развоју - навела је Голићева.

Осим поменутих средстава, Голићева је додала да је Министарство обезбиједило 10 милиона евра грант средстава за Републику Српску од Њемачке развојне банке, што ће омогућити санацију додатних 30 до 40 јавних објеката.

Голићева је навела да се константно ради на усклађивању домаћих прописа са европским законодавством, те да је току израда Програма интегрисања за БиХ, што ће дати нове смјернице за приоритете у погледу преузимања прописа из Поглавља 27 у наредне четири године.

- Врло посвећено се ради на заштити природе, на успостављању нових и очувању већ успостављених заштићених подручја. У овом тренутку се воде активности на проглашењу заштићеног подручја – кањон ријеке Праче, а у току је израда стручних основа за још нека подручја, чиме се константно повећава површина под заштитом - истакла је Голићева.

Голићева је рекла да је у току израда Стратегије заштите животне средине Републике Српске и БиХ са акционим планом /ЕСАП/, чиме се дугорочно одређују и усмјеравају циљеви управљања животном средином на начелима одрживог развоја, а у складу са укупним привредним, друштвеним, социјалним и културним развојем на подручју Републике Српске и БиХ.

- Реализацијом пројектних активности институције у Републици Српској ће имати на располагању стратегију и акциони план са амбициозним стратешким и тематским циљевима, са јасно дефинисаним, договореним и усвојеним мјерама за наредних 10 година - појаснила је Голићева.

Она је додала да је овај документ усмјерен на јачање оквира за креирање политика у овој области.

- Ријеч је о веома комплексном и свеобухватном документу о чему говори чињеница да ће овај документ обухватити седам ЕУ области политике животне средине и то вода, отпад, биолошка разноликост и очување природе, квалитет ваздуха, климатске промјене и енергетика, хемијска безбједност и бука, управљање ресурсима и управљање животном средином - навела је Голићева.

Голићева је нагласила да је за успјешну реализацију ЕСАП-а, на бази квалитетне анализе стања, потребно утврдити јасне циљеве и препоруке у реалним временским интервалима на којима ће бити заснован акциони план којим се и остварује реализација Стратегије.

Потребно је, тврди Голићева, константно радити на јачању капацитета домаћих институција, организација и мрежа из области животне средине.

- Неопходно је да се у јавности створи разумијевање да је сектор заштите животне средине изванредан развојни ресурс и да може да допринесе економском развоју, али и свијест да ће питања екологије бити све чешће предуслов за проналазак средстава на међународном финансијском тржишту и од међународних донатора - рекла је Голићева.

Према њеним ријечима, предстоји огроман посао на стварању високо развијене свијести о важности заштите животне средине у најширој јавности, али и међу привредницима и потенцијалним загађивачима, као и јачање интерресорне координације на свим нивоима.

Голићева је навела да се овај пројекат финансира донаторским средствима Краљевине Шведске, док стратегије раде међународни експерти из Штокхолмског института за животну средину.