Инсистирање на тзв. Дану независности наставак одузимању права српском народу (ВИДЕО)
Средином фебруара 1992. у Лисабону преговарачи три народа први пут су сјели за преговарачки сто. Алија Изетбеговић одбацио је прву верзију Кутиљеровог плана, три цјелине, српску, хрватску и муслиманску унутар граница БиХ. Имао је друге планове у којим му је исламска идеологија била испред људских живота. Референдум за независност, признаје Алија, осмишљен је као окиидач…
- Имали смо само тај избор да останемо под Србијом и Црном Гором. Да не би то било ми смо морали ићи на референдум, а ако смо ишли на референдум ми смо неизбјежно ишли у рат. Дакле, то је било једно од морања - рекао је тада Алија Изетбеговић, први предсједник тзв. Републике БиХ.
На рат приморани Алија у залог је ставио животе туђе дјеце, свакако и бошњачке, заборављајући да је лично одбацио Кутиљеров план, који је, ако ништа друго могао да послужи као основа будућег мирног преговарања. Заборавио је и да на вријеме ућутка Рамиза Делалића Ћела који је у поратним годинама, тик прије него што су га ликвидирали, од СДА тражио милион марака, зато што је по њеном налогу убио српског свата. Дакле, пуцањ на Гардовића нити је био случајан нити испровоциран …
-Видио сам Николу Гардовића који плоском одмахује и тјера неког човјека. Видио сам да је човјек, објема рукама, држи пиштољ уперен према Николи - причао је Алекса Јованчић, свједок убиства Николе Гардовића.
У предисторији крвавог 1. марта није невина ни улога међународне заједниице, а који су кључни међународни актери учествовали у реализацији Алијиног наума, постаје јасно по хитрим признањима независне БиХ у данима након референдума. Творац исламске декларације први циљ је постигао и газећи по лешевима иде у реализацију свог капиталног дјела.
- И та два референдумска дана јесу дани када су Срби поново прегласани и мајоризовани у БиХ и послата им је јасна порука са Башчаршије када је запаљена српска застава и када је убијен српски сват. Било је јасно да та два догађаја иду руку под руку - тврди историчар Драга Мастиловић.
Но насљедник на трону идеолога Алије Изетбеговића и његов син Бакир Изетбеговић не види понор у коју су након 1. марта 1992. године гурнули све, па и властити народ. Мудри Бакир би да поправи односе у БиХ, па да каже, сви заједно славимо.
- Ја сам увјерен да ће доћи дан, када ћемо имати заједничке празнике, када ће сви који су рођени у овој земљи вољети своју земљу, поштовати своје комшије. То је ствар времена, вријеме ће то измјенити, политичари неће - каже Бакир Изетбеговић, предсједник СДА.
Истина је и у самој чињеници да на љубав према земљи и поштовање према комшијама позива управо онај који упорно за празник намеће 1. март датум који у цијелом једном народу буди болне успомене. Узнемирујућа истина да СДА и даље води рат, али другим средствима, попут мајоризације и прегласавања у Уставном суду БиХ. И одговор је јасан и једини могућ.
- Нећемо га славити ни даље. Може доћи шест Уставних судова, поредати се. Значи 1. март на коме Срби нису учествовали, не може да буде и неће бити и ми га једнако нећемо прослављати - поручио је Милорад Додик, српски члан и Предсједавајући Предсједништва БиХ.
Посљедице 1. марта, када је Србима на окрутан начин испољена мржња и данас су видљиве, јер подсјете нас на њих сваке године, шаљући поруке са приватне, бошњачке светковине и у присуству "резервног бошњачког члана БХ Предсједништва Жељка Комшића". Српски члан Предсједништва поручује да се Комшић, поистовјећујући Србе са нацистима и тражећи измјене Устава по питању Сребренице, и данас потврдио као симбол тог 1. марта, јер на превару врши функцију хрватског члана Предсједништва.