latinica  ћирилица
03/03/2021 |  12:52 ⇒ 13:16 | Аутор: СРНА

Лес: Европски поредак у посткоронско доба

Професор Кембриџ универзитета Тимоти Лес оцијенио је да пандемија вируса корона уздрмала међународни поредак у Европи на начине који ће вјероватно обликовати политику на континенту у годинама које долазе, док су Европљани били усредсређени на утицај вируса на њихов свакодневни живот и националне економије.
Тимоти Лес - Фото: РТРС
Тимоти ЛесФото: РТРС

- Кључни развој догађаја је убрзање распада Европске уније која је у слабљењу од финансијске кризе 2008. године и чија је дугорочна одрживост сада у балансу. Криза са вирусом корона открила је озбиљан недостатак солидарности међу чланицама ЕУ, што се манифестовало у низу спорова, од дјељења заштитне опреме, преко споразума о фонду за опоравак и набавке вакцина, до пријетњи протјеривањем Пољске и Мађарске из ЕУ - истакао је Лес.

У ауторском тексту за београдски Медија центар Лес је навео да је криза нагризала ауторитет Европске уније јер су државе чланице једнострано одустале од правила ЕУ у кључним областима чланства, као што су гранична контрола, правила о фискалним ограничењима и забране државне помоћи.

- Невољно, институције ЕУ дале су владама право да то чине привремено, али на концу, ЕУ ће се борити да поврати ове прерогативе натраг, посебно пошто криза открива шокантан ниво неспособности Европске комисије. Заправо, како се ЕУ суочава са критичним недостатком вакцина, што подразумијева мјесеце непотребног додатног закључавања и хиљаде смртних случајева који се могу избјећи, Комисија је уништила главни аргумент за сопствено постојање ЕУ - наиме, да је колективни рад бољи од националног. Као посљедица, чини се да ће значај ЕУ у европској политици и даље слабити, а кључне политичке одлуке доносиће се негдје друго - у главним градовима или новим регионалним организацијама - нагласио је Лес.

Други важан развој догађаја, оцијенио је он, јесте растући утицај незападних сила у Европи, нарочито Русије и Турске.

- Ово није нова промјена јер обје већ неколико година покушавају да продру у Европу. Међутим, домаћи проблеми које ствара корона вирус подстакли су вођство у обје земље ка међународном авантуризму, док је вакуум који је ЕУ оставила у свом источноевропском залеђу створио прилику за Русију и Турску да остваре предност - додао је Лес.

Према његовим ријечима, Турска је проширила свој утицај на источном Медитерану, успоставила савезништво са Либијом, поставила пуномоћника за лидера на сјеверном Кипру и спровела истражна бушења нафте и гаса у грчким и кипарским водама.

- И Русија и Турска забиљежиле су предност на Кавказу након рата у Нагорно-Карабаху, гдје ЕУ није играла никакву улогу, упркос томе што су Јерменија и Азербејџан били чланови Источног партнерства ЕУ. Такође, Русија је задржала свој положај у Бјелорусији и Украјини. У међувремену, Кина је изашла јача из кризе након што је у релативно раној фази имала епидемију вируса корона. Послије тога, њена економија се вратила расту и Кинези шире свој економски и политички утицај у Европи, било да граде инфраструктуру, купују имовину или снабдјевају Европу вакцинама и другим виталним залихама - указао је Лес.

Он је констатовао да то доводи до трећег развоја догађаја, до заједничког напора Сједињених Држава да сачувају свој хегемонијски положај у Европи.

- Опет, ово није ново - САД се загријавају за то већ неко вријеме. Међутим, криза због вируса корона покренула их је у акцију, не само уклањањем релативно мирне Трампове администрације са функције и довођењем агресивније Бајденове администрације на власт - навео је Лес и додао да је до сада амерички напор да обузда своје велике ривале за превласт у Европи попримио два главна облика.

Један је, пише Лес, низ политичких и економских санкција, укључујући по први пут санкције против Турске, наводно као одговор на турску куповину система противракетне одбране С-400 од Русије.

- Администрација Бајдена сада се припрема да Русији наметне оно што назива "значајним трошковима" за масовни сајбер напад на америчку владу откривен крајем прошле године. Други вид америчке борбе за превласт у Европи је продубљивање безбједносне посвећености источној Европи, која се манифестује у плановима за повећање америчког војног присуства у Пољској, Румунији и Грчкој, те разним новим споразумима о безбједносној сарадњи и наоружавању Кипра, заједно са постојећим обавезама у Бугарској и Украјини - појаснио је Лес.

Према његовим ријечима, посљедица овога је све већа самоувјереност Њемачке као међународног актера.

- Ово убрзање већ постојећег процеса омогућено је економском снагом Њемачке, изласком Велике Британије из ЕУ и економском слабошћу Француске. Међутим, криза изазвана вирусом корона оставила је Њемачку у јачем положају у поређењу са већином европских држава чланица које су економски погођеније и које се сада ослањају на Њемачку да финансира њихов економски опоравак.

То је омогућило Њемачкој да прогура своју политику "стратешке аутономије" засновану на идеји прилагођавања, а не сучељавања са разним незападним силама које продиру у Европу. То слиједи из потребе Њемачке за извозним партнерима за њен производни сектор и релативне незаинтересованости за савезништво са САД-ом како би се одржала лидерска позиција Вашингтона у свијету - нагласио је Лес у тексту за београдски Медија центар.

Наводећи да је Њемачка до сада постигла одређени успјех у наметању своје воље осталим Европљанима, Лес је навео да је у посљедњих неколико недјеља покренула инвестициони споразум између ЕУ и Кине који има за циљ продубљивање економске интеграције двије силе, блокирала је санкције ЕУ Турској и Русији и наставила са завршетком гасовода "Сјеверни ток два", а разговара и са Русијом о набавци вакцине.

- То доводи до коначног развоја догађаја, који је нешто заиста ново. Окретање Русије и Турске ка ЕУ, а посебно Њемачке, као сплава за спасавање пред олују која се приближава из САД-а. У јануару је предсједник Ердоган рекао да Турска жели да "окрене нову страницу" у односима са ЕУ, направио је договор са уступцима и позвао њемачког министра спољних послова у Анкару гдје је изјавио да су односи ЕУ с Турском "сада на позитивнијем курсу". Предсједник Путин је такође рекао да је Русија спремна за бољи однос са ЕУ. У међувремену, Турска и Русија покушавају да одрже формални савез са другима као бедем против САД-а, чак иако заузимају супротне стране у разним посредничким ратовима у својим сусједствима - навео је Лес.

Он је оцијенио да ће ово закомпликовати живот САД-у које покушавају да обуздају утицај Кине, Русије и Турске у источној Европи само да би постигле предност у Њемачкој и ЕУ.

- То ће донијети брзи крај плановима Бајденове администрације за обнављање трансатлантског партнерства и оживљавање мултилатералне владе. Умјесто тога, САД ће морати да смисле како да унаприједе свој циљ да обуздају своје регионалне противнике без подршке Њемачке и њених савезника.

Вјероватноћа исхода је даља подјела у ЕУ стварањем новог савезништва у источној Европи, од Балтика до Црног мора и Медитерана, чији је циљ обуздавање Русије и Турске, којима ће регионалне државе жељети да се придруже ради заштите. У међувремену, Њемачка ће вјероватно водити политику међународног балансирања у своје и у име својих "сателита" у сјеверној и централној Европи - истакао је Лес.

У оквиру овог новог политичког поретка у настајању, сматра он, друге европске државе, укључујући и државе западног Балкана, мораће некако да пронађу начин да унаприједе своје националне интересе, истовремено избјегавајући стратешке губитке. Међутим, како ЕУ слаби, нове и старе силе попуњавају празнину која је остала, а фрагменти политичке географије Европе ће вјероватно постати све сложенији.