Од узгоја бројлера може се живјети
- Производњом бројлера почео сам се бавити 2011. године. Радио смо са фирмом "Златно пиле" из Шамца, која је престала са кооперацијом, а данас радим са "Магијем" из Тешња. Капацитет који данас имам је 8.500 пилића. Надам се да ће и надаље бити добра и задовољавајућа сарадња, а такође и резултати - прича Стевановић за Срну.
Он напомиње да су улагања, када је ријеч о објекту, велика.
- Вакцинисање врши фирма и једнодневне пилиће добијамо од ње. На крају се то све сравни и добијемо своју зараду. То изађе негдје као бескаматно кредитирање 40 дана, тако да не улажем ништа од својих средстава.
Услов за овај дио производње јесте кооперација, уговорена производња. Један човјек овај капацитет не би могао сам да тови и пласира. Најбитнија је уговорена производња ради откупа, јер могу продати 1.000 комада, али коме сам да продам 8.500 комада? - објашњава Стевановић.
Шест пута годишње има уговорену производњу, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске даје подстицај на то.
- За прошлу годину имали смо подстицај од пет фенинга по једном пилету. Ове године изашао је нови правилник, који још нисам прочитао, али обећали су нам више, па се надам да ће тако и бити - наводи Стевановић.
Стевановић истиче да "није сјајно, али да се може живјети од ове производње".
- Планирам да повећам капацитете бар за неких 8.000 комада. Предао сам Министарству папире за поврат средстава за капитална улагања, па ћемо видјети - наводи он.
Стевановић објашњава да ова врста производње не захтијева много рада, али захтијева времена јер мора бити присутан током цијеле производње због одржавања температуре, уочавања болести и обавјештавања ветеринарске службе.
Ту су агрегати у случају нестанка струје, јер ће пиле, ако проведе 10 до 15 минута на великој врућини, угинути.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић истиче да је перадарски сектор прилично организован када је ријеч и о производњи и о пласману.
- Што се тиче субвенција за ову годину, по информацији предсједника Удружења перадара Српске, перадари се надају да ће се из године у годину подизати ниво. У овом моменту они немају озбиљнијих примједби што се тиче информација са којима располажемо у Савезу - наводи Маринковић.