Обиљежавање 29 година од оснивања Новинске агенције Републике Српске
СРНА је основана на Благовијести, 7. априла, 1992. године на Палама, одлуком Народне скупштине тадашње Српске Републике БиХ, као Српска новинска агенција - СРНА
Од 1998. сједиште СРНЕ је у Бијељини, а одлуком Владе Српске 27. марта 2008. добила је свој садашњи назив - Новинска агенција Републике Српске - СРНА.
СРНА је, уз РТРС, медиј који је имао велики утицај у стварању Републике Српске. Само неколико дана након што је почео грађански рат у БиХ, 7. априла 1992. године, у свијет је емитована прва вијест СРНЕ.
Новинска агенција Републике Српске била је први медиј српског дијела БиХ и створена је у часу када су већ почели ратни сукоби, а главни пријератни медији у тадашњој Социјалистичкој Републици БиХ били су под ратном и пропагандном контролом такозване Републике БиХ.
СРНА је неодвојиво везана за настанак Републике Српске и представља једну од њених најстаријих и најзначајнијих институција.
Ангажованошћу и преданим радом запослених, СРНА је била и остала медијски симбол Републике Српске и за свој рад добила значајна одликовања од институција Српске.
Од оснивања 1992. године, била је свједок бурних догађаја и хроничар тешких времена. Током скоро три деценије рада и развоја, СРНА је успјела да одговори на високе захтјеве професије и ослонац је свим медијским кућама на подручју Српске, као и ван њених граница.
У стварању СРНЕ учествовали су истакнути српски интелектуалци, новинари, књижевници који су из Сарајева стизали на Пале у малу ратну редакцију. Те људе, који су најзаслужнији за стварање СРНЕ, красила је воља, ентузијазам и жеља да истина о рату у БиХ допре у свијет.
Нажалост, многи од њих данас нису међу живима, али њихове заслуге остају као вјечни печат не само у СРНИ, већ и у српском новинарству.
Прву редакцију СРНЕ која је била смјештена у Дому културе на Палама чинили су директор Тодор Дутина, замјеник директора Бранислав Илић, одговорни уредник Милисав Дучић, Миодраг Тарана, Коља Бесаревић, Милица Кољевић, Ђорђе Јелић, Стјепан Зликовац, Жељка Илић, Жељко Грујић, Ранко Поповић, Соња Лакић, Нада Лопатић, Рајка Којић, Гордана Тарана, Каћа Дучић, Миле Рајић, Милош Говедарица, Слађана Газивода, Ранка Рајић, Биљана Дутина, Бранимир Рудан, Момир Рудан, Саша Лазаревић, Драго Јовановић, Драган Гардовић, Жарко Јањић, Давор Миличевић, Сретко Маријановић...
Најбоља потврда успјеха СРНЕ јесте чињеница да су њене вијести у то ратно вријеме преузимали водеће свјетске агенције Ројтерс, АФП, АП, ИТАР-ТАСС, РИА Новости, ДПА, БТК, јапански КЈОТО, италијанска АНСА, те око 120 других корисника са простора бивше Југославије и из свијета.
У ратним годинама Срнина дописничка мрежа израсла је до 48 дописника из Републике Српске, 10 дописништава из Србије и Црне Горе, дописништва из Вуковара и Книна, као и 22 дописника из иностранства.
Од оснивања до данас СРНА је објавила више од 3,3 милиона информација - вијести, репортажа, интервјуа, аналитичких текстова, аудио и видео извјештаја, те фотографија.
СРНА дневно емитује од 250 до 300 информација.
Прије три године, 2017. СРНА је објавила 98.474 вијести, 2018. - 105.291, 2019. године - 107.275, а прошле године 121.750 вијести што је највише вијести у једној години у историји Новинске агенције Републике Српске.
Прошле године објављена је 31.421 фотографија, 2.684 тонска записа, те 3.476 видео записа.
Почетком 2020. године СРНА је, поводом осам вијекова Српске православне цркве, објавила више од 40 репортажа о православним храмовима Српске, али и ФБиХ, Србије, Космета, Хрватске и Црне Горе, око 20 репортажа о најатрактивнијим туристичким дестинацијама Српске, серијал о успјешним привредним субјектима у Српској...
Од 20. децембра 2020. до 20. јануара ове године урађено је око 50 интервјуа са највишим званичницима Српске, БиХ и Србије, представницима институција, установа и предузећа, око 25 репортажа из области хуманости, традиције, занатства, спорта, културе и живота Срба са простора Српске, ФБиХ и Србије, те више од 30 интервјуа, репортажа и вијести у оквиру хуманитарне акције "С љубављу храбрим срцима".
Прошле године уведен је и мјесечни преглед важнијих догађаја, који се емитује сваког првог дана у наредном мјесецу.
У марту, након првог забиљеженог случаја заразе вирусом корона у Српској, у сервису СРНУ објављено је 7.473 вијести, од чега је било 4.327 или 57,9 одсто вијести у вези са пандемијом.
СРНА је први медиј у региону који је формирао посебну рубрику у сервису под називом "вирус корона" у којој су објављиване све вијести из земље и свијета о овој теми и на тај начин олакшала својим корисницима њихов преглед на једном мјесту.
Од почетка епидемије вируса корона запослени и хонорарни сарадници у СРНИ редовно обављају све задатке, одговорно раде свој посао и у сваком тренутку наши новинари и сниматељи су на терену с циљем да правовремено и истинито информишу јавност о свим дешавањима.
Захваљујемо свим корисницима на досадашњој сарадњи са жељом да она буде настављена и убудуће, а СРНА ће одговорно и професионално наставити да ради на добробит Републике Српске и њених грађана.