Требиње град српске поезије (ВИДЕО)
- Без Дучића Требиње би памтили тек као лијеп медитерански град, овако је својеврстан пјеснички град - рекао је Ћурић на скупу "Поетика и поезија Мирослава Максимовића", који је одржан посредством интернет "Зум" платформе.
Он је нагласио да су у Требињу одавно схватили да је култура важан посао путем којег овај град јача.
- И прихватамо сваку слободну мисао и креацију. Тај аманет нам је и Дучић оставио - рекао је Ћурић на онлајн скупу који је организован у свечаној сали Градске управе Требиње и у Библиотеци Института за књижевност и умјетност из Београда.
Он је подсјетио да се ова манифестација одржава 13. пут и да њен значај изазива дивљење.
Пјесник Мирослав Максимовић рекао је да је Требиње постало главни град српске поезије, прије свега захваљујући увезивању свих активности и пројеката у вези са пјесником Јованом Дучићем и осталим активностима у области културе.
- Црквина је на тај начин надомјестила недостатак Ловћена - рекао је Максимовић, истакавши да је важно улагати напоре у одржавање овог пројекта, као што то ради град Требиње и убудуће да би опстала ова манифестација.
Коуредница скупа Светлана Шеатовић нагласила је да је овогодишњи скуп посвећен пјеснику Мирославу Максимовићу, лауреату Дучићеве награде коју је добио 2001. године.
Она је најавила да су већ два рада учесника конференције спремна и да је план да послије два мјесеца сви предају радове и да ове године буде објављен зборник посвећен поезији и поетици пјесника Мирослава Максимовића.
О поезији Мирослава Максимовића говорили су и књижевници, научни сарадници и професори српског језика и књижевности из Београда, Никшића, као и професор са Универзитета у Индијани Богдан Ракић.
Манифестација "Дучићев дан", која је јутрос почела светом литургијом и поменом пјеснику у Херцеговачкој Грачаници у Требињу, традиционално се одржава на празник Благовијести, када је Јован Дучић преминуо.
Осим научног скупа, положено је цвијеће на Дучићев гроб у Херцеговачкој Грачаници, а манифестација је затворена испред Музеја Херцеговине, отварањем изложбе о Матији Бану "Писма са Бановца" Етнографског музеја из Београда и Архива Србије.