Изложба "Писма са Бановца" за крај Дучићевог дана
Ћурић је рекао да је Матија Бан, рођени Дубровчанин и угледни Београђанин, да је његов живот и дјело био велики изазов за ауторе изложбе - Светлану Митровић из Етнографског музеја и Пеђу Милојевића из Танграм центра из Београда, на који су они успјешно одговорили и подарили овакав културни чин, вриједан сваког поштовања.
Он је подсјетио да је Матија Бан у Цариграду завршио највише школе и предавао историју, географију и француски језик, те да је на позив кнеза Србије Александра Карађорђевића, стигао у Београд 1844. године.
- Ускоро, осјећајући се као свој на своме, одриче се аустријског поданства и узима српско држављанство. Предаје на Лицеју у Београду, а кнез га је ангажовао за личног васпитача његових кћерки, Полексије и Клеопатре. Харизматичан, образован и господских манира, убрзо изазива пажњу и задобија повјерење тадашње културне и владајуће елите - навео је Ћурић.
Он је подсјетио на књижевни рад Матије Бана, наводећи да је иза њега остало богат опус, те да је здушно подржао језичку реформу Вука Стефановића Караџића.
- Ову изложбу, коју нам приређују Светлана Митровић и Пеђа Милојевић, доживљавамо као својеврстан омаж Матији Бану, али и као путоказ многима да се лакше одлучују на освјетљавање наше даље и ближе историје и оних који су је стварали, ради нас и генерација које долазе - истакао је Ћурић.
Један од аутора изложбе Пеђа Милојевић рекао је новинарима да је Матија Бан ренесанса личност, те истакао његов значај у дипломатији, књижевности, позоришту, али и у васпитању двора кнеза Александра Карађорђевића.
- Многи не знају да је он зачетник идеје да се подигне Храм Светог Саве. Сва политичка, дипломатска, умјетничка елита долазила је у Господску, данашњу Бранкову улицу, која је била нека врста жиле куцавице, као што је данас Кнез Михаилова - рекао је Милојевић.
Аутори изложбе су Пеђа Милојевић и Светлана Митровић, а приредила је Туристичка организација Чукарица, у сарадњи са Центром за мултимедијалну умјетност и комуникацију Танграм и Архивом Србије.
Документа која чине ову изложбу су упис у Матичну књигу рођених, писма, извјештаји, укази, позоришни плакати, књиге, репродукције уља на платну, фотографије и слично.
Изложба ће бити доступна посјетиоцима онлајн, а у складу са мјерама Републичког штаба, када поново буде дозвољена посјета установама културе, изложба ће бити доступна и уживо у Галерији музеја.
Овом изложбом затворена је традиционална манифестација Дучићев дан, посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу.