Реакција Приштине на уврштавање Дечана на листу - потврда угрожености
- Покушај Куртија и Османијеве да самопроглашено Косово представе као оазу мултикултуралности и мултиконфесионалности готово је свакодневно демантован скрнављењима објеката Српске православне цркве и православних гробаља широм Косова и Метохије, и сви ти случајеви су брижљиво документовани и свједоче управо да је антисрпски и антихришћански екстремизам веома жив међу Албанцима у нашој јужној покрајини - наведено је у саопштењу.
Из Канцеларије су нагласили да је затварање очију пред стварношћу и политички мотивисано негирање ситуације на терену порука охрабрења екстремистима да наставе праксу напада на српска света мјеста, чиме се њихова угроженост не умањује, већ напротив повећава.
Канцеларија за Косово и Метохију поручила је да не жели да политизује питање угрожености српске баштине у јужној покрајини и да охрабрује што је доказима поткријепљене утиске и процјене које је дала Србија потврдила и независна комисија организације "Европа ностра".
У саопштењу се указује да је Манастир Високи Дечани најчешће нападани објекат културне баштине на Косову и Метохији и да је под константним је терором локалних Албанаца.
- Манастир је оружано нападан чак четири пута: два минобацачка напада извршена су 2000. године, у вријеме мартовског погрома 2004. на манастир је испаљено осам минобацачких граната, а 2007. године је извршен још један минобацачки напад, који је резултирао и судском пресудом - подсјетили су из Канцеларије за Косово и Метохије.
У саопштењу се додаје да су 2014. године на зидовима манастира осванули графити "УЧК", "ИСИС", а у јануару 2016. године испред Манастира је ухапшено четворо наоружаних Албанаца, а, како се испоставило, двојица ухапшених су били на црној листи симпатизера "Исламске државе".
- Да случај није безазлен показала је реакција Кфора, који је вишеструко појачао заштиту Манастира, поставио двадесетак нових камера, увео редовне патроле и чак стално дежурање војника у унутрашњости Манастира. Постављени су и рефлектори са инфрацрвеним свјетлом - истиче се у саопштењу.
Манастиру Високи Дечани одлуком Уставног суда самопроглашеног Косова из маја 2016. године признато је власништво над 24 хектара земље, а одлука која је правоснажна и обавезујућа не извршава се већ пету годину, без икаквих правних посљедица, иако је њено неизвршење критиковала ЕУ, Стејт департмент, амбасаде Квинте, ОЕБС, УНМИК и друге организације, напомиње се у саопштењу.
Предсједник самопроглашеног Косова Вјоса Османи и прдсједник Владе Аљбин Курти тврде да манастир Високи Дечани не испуњава критеријуме да буде уврштен у програм "Седам најугроженијих споменика" Европе.
Они су ту оцјену послали организацији "Европа ностра", која дјелује у области културног насљеђа и која је уврстила манастир Високи Дечани на листу најугроженијих локалитета културног насљеђа Европе за 2021. годину.