Прекинута сједница СБ УН, Русија тражила да Приштина уклони заставу
Димитриј Пољански је рекао да је то "територија и осам чланица Савјета безбједности УН не признаје Косово као државу".
Додао да је Русија против учешћа представника Приштине на састанку и скренуо пажњу чланицама да представница Приштине сједи испред ознака тзв. Косова.
Пољански је затражио да представница Приштине "промијени позадину или уклони заставу" како би се наставила сједница, након чега се за ријеч јавио представник Уједињеног Краљевства.
Британски представник је на то узвратио да сједница није званични састанак Савјета безбједности на којој се примјењују та правила и додао да је на посљедњем састанку била иста позадина као данас због чега, како је рекао, "не види разлог" да се од представнице Приштине тражи да промијени позадину на којој је косовска застава.
Пренос седнице је након тога прекинут, ради консултација иза затворених врата.
Сличан случај се догодио и у априлу прошле године када је, такође, представник Русије тражио да се уклони застава тзв. Косова која је стајала иза тадашњег министра спољних послова привремених приштинских институција Глаука Коњуфце.
Савјет безбједности УН на сједници разматра извјештај генералног секретара УН о ситуацији на Косову и Метохији за период од септембра 2020. до марта 2021. године.
На сједници, којој предсједава Вијетнам, Србију представља министар спољних послова Никола Селаковић, коме је ово први пут да учествује на сједници Савјета безбједности УН.
Приштину представља министарка спољних послова привремених институција Доника Гервала.
Због пандемије вируса корона, седница се одржава у видео формату.
У најновијем извјештају генералног секретара УН Антонија Гутереса о раду Унмика као главни политички догађаји у претходном периоду означени су косовски ванредни парламентарни избори 14. фебруара и подизање оптужнице Специјалног суда у Хагу против бивших лидера такозване ОВК у новембру 2020.
У извјештају се наводи да су та дешавања успорила дијалог Београда и Приштине уз помоћ ЕУ, и истиче да трајни мир, стабилност и социјално-економски развој на КиМ и у региону зависе од одрживог напретка у дијалогу усмјереног на нормализацију односа Београда и Приштине.