Брана Црнчевић - писац за велике и мале
Његова дјела препоручују се дјеци јер су једноставна, осјећајна и бајковита, али и одраслим читаоцима.
Нека од његових најпознатијих дјела су: "Босоноги и небо", "Пиши као што ћутиш", "Црни ђаво, црвени реп", "Чувари пепела"..
Рођен је 1933. године у Ковачици, растао је у Руми, а дјетињство је, након смрти оца, провео по сиротиштима и хранитељским домовима.
Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Каријеру је започео као службеник представништва зрењанинске пиваре у Новом Саду. Затим је услиједила новинарско-уредничка фаза у листовима "Јеж" и "Дуга", као и у листу за дјецу "Мали јеж".
Објављивао је колумне у разним часописима и листовима, међу којима су "НИН" и "Политика".
Писао је и сценарије за филмове.
На књижевну сцену ступио је под псеудонимом Винон Румски и Бранислав БИП. Добитник је награде "Змајевих дечјих игара" за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за дјецу 1987. године, те награде "Златни беочуг" за животно дјело...
Осим књижевне каријере истиче се и Црнчевићево политичко ангажовање, па га тако многи данас памте као доброг пријатеља бившег предсједника Слободана Милошевића, а био је и предсједник Матице исељеника Србије. Био је члан СДС-а и подржавао стварање Републике Спске.
Брану Црнчевића многи памте по великом броју незаборавних афоризама међу којима су:
"Слободан човек мисли шта хоће, а једе шта има"; "Убедили су ме, али им не верујем";
"Да сам слеп живео бих у своме мраку. Овако, ко зна у чијем мраку живим";
"Чуо сам да ће сутра бити боље, а ја баш сутра нећу бити овде"....