Каран: Због високог представника БиХ практично и нема Устав
- Кад говоримо о узурпацији, доминантно мислимо на Анекс четири и Анекс 10. Кад је ријеч о високом представнику, не само да је дошло до прекорачења и узурпације Анекса 10, него је високи представник својим прекорачењима учинио да данас можемо практично констатовати да БиХ и нема Устав због високог представника - рекао је Каран.
Према његовим ријечима, направљен је Устав који нема више везе са својом уставном стварношћу, за шта кључну заслугу имају високи представник и, нажалост, неко ко не би смио бити поменут ни у једној варијанти у тако нечему, а то је Уставни суд БиХ.
- Уставни суд је поприлично помагао високом представнику да направи неуставну стварност. То антиуставно и антидејтонско дјеловање је за 26 година промијенило и пореметило уставну позицију Републике Срспке као етничко федералне територијелне јединице - навео је Каран синоћ за РТРС.
Он је нагласио да је 26 година након примјене Дејтонског споразума, кључна констатација да се он не примјењује онако како је договорен.
Каран је подсјетио на однос према облику државног уређења, које је специфичан "суи генерис" федерални облик етничко територијелног карактера у БиХ, који је био једини могућ оквир и основ, на бази женевских и њујоршких принципа, у коме је једна Република Српска зарад мира пристала да живи са неким с ким није имала никаве додирне елементе.
То је, тврди Каран, нетипичан примјер, да у једну федералну државу улазе њене федералне јединице које немају додирних тачака, које немају кључни принцип сваке федерације, а то је добровољност.
Каран је подсјетио на то да рат у БиХ није био рат за БиХ него рат за територије остварених република, те навео да је Република Српска штитила своју територију и свој народ, јер је већ била формирана, исто као што је била формирана и Федерација БиХ.
- Умјесто да за ових 26 година искористе шансу Дејтонског мировног споразума, бошњачка политичка елита није изградила милиметар добровољности заједничког будућег живота - истакао је Каран.
Напротив, додао је он, разградили су и формално-правне претпоставке да се тако нешто деси.
Након таквих 26 година, тврди Каран, српски народ има легитимно право на преиспитивање и рекомпозицију унутрашњих односа у БиХ, који су поремећени.
- То више није та федерална јединица. Изопштили су, узели, пренијели, украли надлежности Републике Српске, извукли врло битне елементе њеног суверенитета и државности и покушавају на силу да од једне мултиетничке заједнице створе унитарну државу - поручио је Каран.
Према његовим ријечима, невјероватно је како бошњачка политичка елита гура себе и ово бх биће у пропаст.
- Легитимно је право српског народа, али и хрватског, да се на бази нове рекомпозиције, новог самоодређења, да алтернатива могућег заједничког живота, јер је сад констатовано да је ово немогућ живот - навео је Каран.
Говорећи о "нон пејперу", Каран је рекао да Република Српска већ дуже вријеме има одличне папире, који се зову закључци Народне скупштине.
Каран је подсјетио да је Народна скупштина констатовала да је дошло до промјене дејтонске уставне структуре БиХ, да је Република Српска уставно нападнута, превасходно од високог представника, Уставног суда и дијела међународне заједнице.
- У том смислу је Народна скупштина низом својих закључака наложила Влади Републике Српске и другим институцијама, преиспитивање свих одлука високог представника, те наложила у више закључака директне разговоре са Федерацијом БиХ око преиспитивања пренесених надлежности - рекао је Каран.
Он је поновио да је питање самоопредјељења, раздружења, редефинисања односа легитимно, легално право српског народа у БиХ на бази и међународних аката и Устава БиХ.
- Самоопредјељење је сегмент колективних људских права. У Уставу БиХ, у његовој преамбули, позива се на два међународна пакта који говоре о самоопредјељењу - додао је Каран.
Према његовим ријечима, да би грађани живјели нормално, морају имати државу коју воле, којој вјерују, која је држава просперитета и даје шансу за непредак.
На питање "шта послије Дејтона", Каран је рекао да то мора бити оно што три народа у БиХ хоће и ништа друго.