Комисија: Циљ Српске - очување политичке и културне аутономије
Почетни циљ стварања Републике Српске био је спречавање било какве могућности понављања догађаја из Другог свјетског рата, односно геноцида почињеног над Србима у Независној Држави Хрватској, а секундарни циљ био је очување Југославије, наводи се у Извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. године, чије дијелове преноси Срна.
Када су Муслимани и Хрвати одбацили Југославију, циљ Републике Српске се промијенио из очувања Југославије у очување политичке и културне аутономије и једнака права за Србе у БиХ.
С друге стране, босански Муслимани борили су се за успостављање независне исламизоване државе која је требала да буде заснована на шеријатском закону и у којој не би било мјеста за истинску политичку и културну аутономију Срба.
Међутим, на неуспјех у успостављању исламске државе у БиХ највише су утицале САД јер такав исход није одговарао америчким регионалним и глобалним геополитичким интересима.
Умјесто тога, САД инсистирале су на успостављању квазимултиетничке федерације оријентисане ка ЕУ, која је временом мутирала и показала се потпуно нефункционалном.
Суочени са таквим исходом, радикали су мало модификовали тактику и почели постепено да развијају и шире регионалну терористичку инфраструктуру, истиче се у Извјештају.
Политичка активност и борба за успостављање исламизиране државе као резултата грађанског рата у БиХ, коју су водили муслиманско политичко и вјерско руководство у БиХ, инспирисана је идеологијом "Муслиманског братства", иранском револуцијом и
стварањем исламске пакистанске државе.
Алија Изетбеговић, члан организације "Млади муслимани", која је одређено вријеме дјеловала као омладинска секција муслиманског удружења "Ел хидаје", развио је ову визију у свом панисламском политичком програму под називом "Исламска декларација".
Његова декларација касније је постала политички програм његове политичке странке СДА, чије су језгро чинили бивши припадници "Младих муслимана", напомиње се у Извјештају Комисије.
Његов син Бакир Изетбеговић, СДА и исламска вјерска заједница у БиХ на челу са Мустафом Церићем наставили су да спроводе његову визију.
У овом рату су босански Муслимани имали подршку исламских држава /првенствено Турске, Саудијске Арабије, Ирана и Катара/, те помоћ у виду "хуманитарне интервенције" САД и НАТО-а, као и акција других држава ван региона /Велике Британије и неких држава ЕУ/ и недржавних актера, одређених субјеката у међународним организацијама, попут УН, НАТО-а и ОЕБС-а, приватних војних компанија /посебно војних професионалних ресурса/, глобалних исламских невладиних организација, транснационалних банака и компанија, обавјештајних служби, међународних терористичких организација, радикалних исламских група и тако даље.