"НЕВЕСИЊСКА ПУШКА"

Обраћајући се скупу у Крековима, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић рекао је да је судбина српског народа стално трагање за правдом и слободом што је на бројним примјерима показао и народ невесињског краја. "Херцеговачки јунаци предвођени Пером Тунгузом поднијели су жртву за узвишени чин, дарујући будућим генерацијама слободу. Окупили смо се на овом часном и узвишеном мјесту да се присјетимо храбрости одважних јунака који нису трпјели угњетавање и који су изнад свега цијенили слободу", рекао је Ђокић. Он је нагласио да садашње вријеме није вријеме побуна и устанака, нити један од начин на који би се бранила Српска. "Република Српска је једна реалност и она треба да брани и чува дипломатским и демократским средставима, јер је само то начин да се очува оно што је годинама стварано", истакао је Ђокић. Начелник општине Бранислав Миковић истакао је да Невесињска пушка служи као украс и понос народа Невесиња, Херцеговине и свеколиког српског народа који је у свим бунама и устанцима био чувен по патриотизму, храбрости и честитости. "На овом свијетлом и историјском мјесту искра је запалила ватру у камену и у очима правдољубивог и слободарског свијета представила Херцеговце као највеће борце за вјеру, правду и слободу", поручио је Миковић. Он је нагласио да су храбри устаници остали узор многим генерацијама које су браниле част и достојанство. Након парастоса погинулим устаницима, који су служили мјесни свештеници, вијенце и цвијеће на спомен обиљежје српским јунацима положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић, делегације Народне Скупштине РС, Борачке организације РС, Трећег пјешадијског РС пука Оружаних снага БиХ, Републичке организације породица заробљених бораца и несталих цивила, Савеза удружења ратних - војних инвалида, Савеза логораша РС, Општине Невесиње и Општинске борачке организације. Скупу је присуствовала и државна делегација Црне Горе. У културно-умјетничком дијелу програма наступиле су фолклорне секције културно-умјетничких друштава "Деспот Ђурађ Смедеревац" из Смедерева и "Херцеговина" из Требиња, етно група "Свети Димитрије", народни гуслар Милош Паровић и глумац бањалучког позоришта Бошко Ђурђевић. Устанак познатији као Невесињска пушка подигнут је 5. јула по новом, односно 23. јуна по старом календару 1875. године против отоманске власти, а убрзо се проширио на цијелу БиХ. Херцеговачки устанак један је од најзначајнијих догађаја у српској историји 19. вијека јер је, покренувши такозвано "источно питање", означио крај постојања Отоманске империје. Посљедица устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес, 1878. године на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска, вољом великих сила, окупирала БиХ на 30 година. Невесињска пушка испаљена је 23. јуна 1875. године, а у устанку су се највише истакли Лука Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Пера Тунгуз, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић.