Српска ће свим средствима штитити спровођење Дејтонског споразума (ВИДЕО)
У Извјештају је наведено да је Дејтонски споразум камен темељац регионалног мира дуже од 25 година, те да је зауставио рат и донио формулу стабилности и демократске власти у БиХ, као земљи дубоких међунационалних подјела.
- Српска једноставно инсистира, као што би требало да чине све стране, на поштовању тог споразума, и наставиће да се залаже за спровођење и заштиту овог споразума свим политичким и правним средствима - наведено је у Извјештају.
У овом документу истакнуто је да је Српска опредијељена за будућност БиХ као успјешне и стабилне земље, утемељене и вођене принципима на којима почива Дејтонски споразум.
- У том циљу, руководство Републике је у априлу ове године позвало на отворен политички разговор оба ентитета и три конститутивна народа БиХ с циљем враћања слова и основних начела Дејтонског споразума - наведено је у првом поглављу Извјештаја.
У Извјештају је истакнуто да Српска увиђа оно што би свим чланицама међународне заједнице требало да буде очигледно - да стални притисци и пријетње укидањем механизама заштите и гаранција за све конститутивне народе из Дејтонског споразума могу неке Србе и Хрвате, као и друге у региону, навести да доведу у питање будућност БиХ.
- Једина пријетња по будућност и стабилност БиХ долази од оних који никада нису прихватили Дејтонски споразум и активно раде на његовом подривању - оцијењено је у Извјештају.
У овом документу констатовано је да је Српска демократски ентитет са 25 година дугим историјатом слободних, правичних и конкурентних избора, те да уважава и поштује људска права и добродошлим сматра припаднике свих вјера и нација.
У Извјештају је наведено да Влада Републике Српске енергично подржава напоре на промовисању узајамног разумијевања и поштовања међу различитим групама у Српској.
- Република Српска подржава спровођење одлука Европског суда за људска права укидањем националног предзнака за чланове Предсједништва БиХ и Дом народа из Српске - наведено је у првом поглављу Извјештаја.
Када је ријеч о евроинтеграцијама, у Извјештају је наглашено да је Република Српска потпуно опредијељена за реформе нужне за те интеграције БиХ, те да је већ остварила знатан напредак, укључујући усклађивање прописа са европским правним тековинама и спровођење економских реформи и мјера против корупције.
- Република Српска наставиће да спроводи реформе које препоручује ЕУ и радиће на европским интеграцијама, без обзира на то што је, у овом тренутку, због геополитичких услова у самој ЕУ, дошло до одгађања проширења Уније - истакнуто је у Извјештају Савјета безбједности УН.
Када је ријеч о односима са сусједним земљама, међународном заједницом и о регионалној сарадњи, у Извјештају је наведено да Република Српска снажно подржава иницијативу мини-Шенген, као пројекат уклањањања препрека на западном Балкану, а чему су се придружиле Албанија, Србија и Сјеверна Македонија.
У Извјештају се наводи да се Република Српска нада да ће се БиХ придружити мини-Шенгену и другим настојањима да се учврсте везе и сарадња са сусједним земљама, те да наставља да сарађује са земљама у региону у жељи да унаприједи односе и његује сарадњу.
- На примјер, Република је послала помоћ хрватској регији Банија, коју је у децембру 2020. године погодио земљотрес, а у вези с тим, потпредсједник хрватске Владе Борис Милошевић је приликом посјете предсједнице Српске Жељке Цвијановић земљотресом погођеној Петрињи рекао да "ако има ишта позитивно у овој великој несрећи што је погодила ово подручје, то је та једна солидарност"... "гдје помажемо сви свима без гледања тко је које вјере и нације" - наведено је у Извјештају.
У овом документу је поручено и да Српска подржава сарадњу са НАТО, али се противи чланству БиХ у било ком војном савезу, залажући се за неутралност, слично статусу који имају Аустрија, Шведска, Финска и Ирска.
У Извјештају је наведено да Република Српска тражи оно што је некадашњи амерички предсједник Томас Џеферсон тражио за САД - мир, трговину и искрено пријатељство са свим народима - не улазећи ни у какве савезе.
У документу је наведено да свега 20 одсто изборног тијела у Републици Српској подржава чланство у НАТО-у, тако да је сасвим природно што се чланству у тај савез противе све релевантне странке у Српској, било да су у власти или опозицији.
- Штавише, с обзиром на циљну потрошњу на одбрану коју НАТО захтијева, односно два одсто БДП-а, чланство у том савезу би значило огромно повећање потрошње на одбрану. Повећање војне потрошње које носи то чланство захтијевало би штетно повећање пореза или болно резање потрошње, које БиХ једноставно не може да изнесе - појашњено је у Извјештају Владе Српске Савјету безбједности УН.
У документу је истакнуто да, са друге стране, и без обзира на опредијељеност за неутралност, Република Српска подржава и активно учествује у континуираној сарадњи БиХ са НАТО-ом, попут програма "Партнерство за мир", којем је БиХ приступила 2006. године, и Индивидуалног акционог плана за партнерство са БиХ, усаглашеног са НАТО 2008.
- Република Српска је подржала и одлуку Савјета министара из фебруара 2021. године којом је формирана Комисија за сарадњу са НАТО и одобрен Програм реформи који ће бити послат у сједиште НАТО. Српска, такође, тијесно сарађује са САД и другим чланицама НАТО-а на сузбијању тероризма и другим безбједносним питањима - истакнуто је Извјештају.
У документу је наведено да је ранијим прокламацијама Српска износила став о демилитаризацији БиХ, сматрајући да је то најбоље и најкорисније рјешење, јер би се огромна новчана издвајања за одбрану и оружане снаге на нивоу БиХ могла корисније искористити у многим областима, попут здравствене и социјалне заштите, образовања, помоћи привреди у отварању и очувању радних мјеста.