Навршило се 29 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој
Први напад је извршен 2. маја, и то на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у Сарајеву биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.
Тог 2. маја око 11.30 часова, око 200 припадника јединица Територијалне одбране БиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина и Емин Швракић, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из свег расположивог наоружања.
У крвавом пиру убијена су 42 војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.
Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, међу којим 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.
У Дому ЈНА рањено је 26 лица, Радничком универзитету и Скендерији по три, Команди Друге војне области 30, Добровољачкој улици шест, те на другим локацијама 26, дакле укупно 71 војно лице, и то 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.
Нападом у Добровољачкој на колону ЈНА, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
Војна колона возила нападнута је када се извлачила у мирнодопском маршевском поретку према постигнутом договору Алије Изетбеговића са командантом друге Војне области генералом Милутином Кукањцем.