Пашалић: За воћаре и узгајиваче свиња додатних 2,2 милиона КМ
Пашалић је навео да је за произвођаче воћа издвојено 1,5 милиона КМ, а за узгајиваче товних свиња 700.000 КМ.
- Желимо помоћи произвођачима меса јер је дошло до значајног пада цијене меса, а повећања цијене сточне хране, док произвођачи воћа на неким подручјима већ три године уназад имају проблема са мразом, посебно када је ријеч о коштуњавом воћу - рекао је Пашалић на конференцији за новинаре.
Пашалић је појаснио да је ријеч о додатној мјери, која ће овим пољопривредницима бити исплаћена уз редовне мјере из аграрног буџета, поред шест милиона КМ колико је издвојено из Компензационог фонда за капиталне инвестиције.
- За произвођаче свиња ће бити исплаћено до 50 КМ по грлу и тиме ћемо обухватити око 14.000 грла. Та мјера је на снази, те позивамо произвођаче да се пријаве. Када је ријеч о воћарима, биће исплаћено до 500 КМ по хектару за произвођаче крушке и коштичавих воћака, јер су те воћне врсте претрпјеле највећу штету у протеклом периоду - рекао је Пашалић.
Он је навео да ће овим мјерама бити обухваћено око 1.000 воћара и око 2.000 хектара.
Пашалић је рекао да је планирано и да се у наредном периоду обезбиједи помоћ за произвођаче прасића, односно власнике приплодних крмача, а након тога и за товљаче јунади, у складу са динамиком која је договорена са пољопривредним произвођачима.
Он је истакао и да Министарство редовно исплаћује подстицаје у области пољопривреде, те да је до данас издвојено око 20 милиона КМ из текуће године, док су сви дугови из ранијих година измирени.
- Тренутно завршавамо мјеру за подршку произвођачима пшенице, којима високе температуре не иду на руку, али смо припремили 3,9 милиона КМ, гдје ћемо по 300 КМ по хектару обезбиједити сваком произвођачу пшенице, те планирамо ова средства исплатити у току жетве ове културе - рекао је Пашалић.
Када је ријеч о капиталним инвестицијама, он је изразио задовољство одзивом произвођача, те њиховим активностима и улагањима.
- У 2019. години је издвојено око пет милиона КМ, у 2010. години 10 милиона КМ, док је ове године издвојено 17,6 милиона КМ, то говори о томе колико произвођачи инвестирају и да их можемо пратити - рекао је Пашалић.
Говорећи о изградњи дринског насипа, Пашалић је навео да је планирано да то буде финансирано средствима Свјетске банке, а ријеч је о укупној дужини око 32 километра.
- Од тога је 22 километра неопходне дионице, која обезбјеђује адекватну заштиту од поплава, не само ријеке Дрине, него и ријеке Јање. Изградња насипа је неодвојива од регулације корита ријеке Јање, те је Влада обезбиједила 1,5 милиона КМ за експропријацију земљишта на траси дринског насипа и уређење корита Јање - напоменуо је Пашалић.
Он је истакао да су та средства уплаћена граду Бијељина, те да је милион КМ уплаћен 2016. године, а додатних 500.000 КМ 2017. године.
- Требало је да та средства буду утрошена за рјешавање имовинско-правних послова, али ми данас не знамо да ли су та средства искориштена на прави начин, те смо опредијељени да помогнемо Градској управи да се тај посао заврши - рекао је Пашалић.
Он је додао да је с тим у вези градоначелнику Бијељине Љубиши Петровићу послао акт у којем су посложени сви кораци који су претходили данашњем дану када је ријеч о изградњи дринског насипа.
- Обезбиједили смо новац из Свјетске банке, те средства за експропријацију, која смо уплатили Градској управи, прогласили општи интерес на траси од око 16 километара и сада остаје на Градској управи да проведе у дјело ту експропријацију - рекао је Пашалић.