СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић подсјетио је да су за злочине у Олуји и послије те акције пред Хашким трибуналмом осуђени хрватски генерали Анте Готовина на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора и додао да се, према садашњим информацијама, хашко тужилаштво неће жалити на пресуду. Он је рекао да је тој акцији претходила "сплитска декларација" коју су потписали Фрањо Туђман, Крешимир Зубак, Алија Изетбеговић и Харис Силајџић, а којом је требало легализовати ранији улазак Хрватске војске на подручје БиХ, као друге државе, а која је раније заузела подручја Гламоча и Грахова. Према његовим ријечима, МУП РС за злочине почињене над Србима прије, током и након Олује поднио је обрађене и документоване извјештаје Тужилаштву БиХ које још није реаговало. Акција Олуја почела је 4. августа 1995. године гранатирањем насеља у сјеверној Даламцији, на Кордуну, Лици и Банији. Потом су хрватске снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са ХВО и тзв. Армијом БиХ, извршиле агресију на та подручија која су била под заштитом УН. За свега неколико дана са вјековних српских огњишта протјерано је око 220.000 становника, убијено су 1.934 лица, од којих 1.196 цивила и причињена огромна материјална штета. Низом манифестација од 3. до 7. августа обиљежава се 16 година од прогона Срба из Републике Српске Крајине у акцији Олуја. Манифестације организује Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а додатне садржаје Документационо-информациони центар "Веритас".