ПРОЦЕСУИРАТИ ЗЛОЧИН У БУКВИКУ

На округлом столу чији је организатор невладина организација "Историјски пројекат Сребреница" представљена је монографија Љубише Симића "Буквик: злочин без казне", која говори о шестомјесечној опсади заједнице српских села Буквик код Брчког и њеном потпуном уништењу у нападу Армије БиХ 1992. године. Аутор је рекао да монографија свједочи о злочину који се догодио прије 20 година, али Тужилштво Брчко дистрикта још није ништа учинило да се овај злочин процесуира и да се одговорни приведу правди. „Очекујем да ме неко тужи због лажи о Буквику или ће Тужилаштво Брчко дистрикта процесуирати овај злочин о којем Тужилаштво БиХ и даље ћути, јер треће могућности нема“, поручио је Симић. Никола Ристић, преживјели свједок злочина у Буквику, изразио је незадовољство чињеницом да овај злочин још није процесуиран и да се ратни злочинци слободно крећу Брчко дистриктом, а неки од њих се налазе на функцијама у судској, извршној и законодавној власти . „Имамо случај Хасмира Татаревића који је изабран за предсједника Мјесног одбора у насељу Мераје, а у рату се истицао у малтретирању заробљених Срба. У логору су биле заробљене шестомјесечне бебе и старци од 88 година, а петорица инвалида у колицима убијени су 14. септембра 1992.године“, свједочи Ристић. Он тврди да је Србе из Буквика протјерао Мирсад Ђапо, садашњи потпредсједник у Вијећу народа Републике Српске. Директор Истраживачко-документационог центра из Сарајева и руководилац пројекта "Босански атлас злочина" Мирсад Токача рекао је на овом скупу да је дошао из поштовања према свим жртвама у БиХ, па и српским жртвама у Буквику. „Случај злочина у Буквику је прилично чист, због чега очекујем да га процесуира Тужилштво Брчко дистрикта или Тужилаштво БиХ“, истакао је Токача. Предсједник невладине организације „Историјски пројекат Сребреница“ Стефан Каргановић рекао је да се ради о квалитетној монографији која је непристрасна и која без патетике говори о злочину у Буквику. „Ова монографија је врло озбиљно научно дијело које може да послужи као правни документ у процесуирању овог злочина“, истакао је Каргановић и додао да се поставља питање зашто још нико није процесуиран за овај злочин који се неспорно догодио. Према његовим ријечима, монографија именује околности, посљедице, жртве и џелате и поткријепљена је богатом изворном документацијом. Округлом столу присуствовали су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, предсједник Савеза логораша Српске Бранислав Дукић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић, предсједник Градске организације породица погинулих Бањалуке Станислав Бркић. Припадници муслиманско-хрватских снага су у Буквику убили 71 становника српске националности, ухапшено је 2.500 Срба који су одведени у логоре, а 750 српских кућа је опљачкано и уништено. И СЛУЧАЈ "БУКВИК" ДОКАЗ СЕЛЕКТИВНОГ ПРОВОЂЕЊА ПРАВДЕ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да је несхватљиво да за очигледан ратни злочин који се догодио 1992. године на подручју Буквика још нико није одговарао пред правосуђем Дистрикта Брчко и БиХ, као ни пред Хашким трибуналом. "На подручју Буквика је само у року три дана етнички очишћен простор на којем је живјело 3.000 Срба. Ријеч је о системској намјери да се уништи постојање српског народа на том подручју, јер након што је становништво заробљено и одведено у логоре у неколико муслиманских и хрватских села, потпуно је уништена сва српска имовина на том подручју", рекао је Ђокић Срни. Ђокић је рекао да се ради о кривичном дјелу ратног злочина са крајњим циљем прогона становништва са тог подручја, па је невјероватна чињеница да до данас нико за то није одговарао. "Насупрот томе, неки у БиХ настоје да на искривљен начин опишу стање у Буквику који је тада био у потпуном окружењу", истакао је Ђокић. Ђокић је истакао да и случај "Буквик" још једном показује да правосуђе БиХ поступа селективно и пристрасно. "Република Српска је одавно исказала озбиљну сумњу на рад правосудних институција БиХ, које проводе селективну правду и настоје да, када је ријеч о рату, само српску срану оптуже да је склона злочинима, док након рата настоје да прикажу да су Срби склони криминалу. Све то указује на намјеру обрачуна са Републиком Српском и идејом њеног постојања", закључио је Ђокић. Припадници муслиманско-хрватских снага су у Буквику 1992. године убили 71 становника српске националности, 2.500 Срба је одведено у логоре, а 750 српских кућа је опљачкано и уништено.