ПОМЕН СТРАДАЛИМА У ТУЗЛИ ПРОТЕКАО МИРНО

Шетња и вјерски обред обављен на мјесту страдања протекли су мирно, уз појачано полицијско обезбјеђење. Помен су пратиле бројне новинарске екипе из Републике Српске, али и медији из Федерације, а на раскрсницама су окупљене групе грађана у тишини пратиле дешавања. Међу учесницима помена били су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, предсједник Борачке организације Пантелија Ћургуз, преживјели учесници злочина, породице убијених и представници удружења жртава Одбрамбено-отаџбинског рата. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да власти Српске неће престати да трагају за правдом све док одговорни за злочиначки и мучки напад на колону војника ЈНА, која се мирно повлачила из Тузле 15. маја 1992. године, не буду процесуирани. Ђокић је на након одавања помена страдалим на Брчанској малти у Тузли рекао да се знају имена оних који су носиоци организације овог подмуклог напада и да власти Републике Српске желе да се правда доведе до краја. "Оно што овим скупом желимо истакнути је да смо веома разочарани што правосуђе у БиХ и Хашки трибунал нису процесуирали одговорне за ратни злочин познат као `тузланска колона` и нећемо се умирити у трагању за правдом, а правда је да сви одговорни за ратне злочине морају одговарати", рекао је Ђокић новинарима у Тузли. Ђокић је подсјетио да се данас обиљежава 20 година од када је мучки из засједе нападнута колона ЈНА, која се мирно повлачила из Тузле у намјери да се испоштује постигнути договор потписан крајем априла 1992. године, а потврђен од Предсједништва СФРЈ. "Када је колона војника кренула из Тузле, злочиначки и мучки је нападнута и тада је убијено 59 војника ЈНА, а 44 су рањена. То су подаци који су за сада истражени, а вјероватно ће у истрагама бити и нових података", рекао је Ђокић. Учесник "Тузланске колоне" Славко Новаковић изјавио је да бивши градоначелник Тузле Селим Бешлагић и друга лица која су учествовала у овом злочину над недужним људима треба да буду процесуирани и да ће правда једног дана побиједити. "Са Селимом Бешлагићем било је договорено да се колона мирно повуче, али је она мучки нападнута и погинули су недужни људи", рекао је Новаковић новинарима након данашњег помена убијеним припадницима ЈНА на Брчанској малти. Предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз рекао је да је у Тузли 15. маја 1992. године почињен злочин над злочинима, као и нешто прије у Сарајеву, Сијековцу и Купресу. "Ево, 20 година послије тога, нико није процесуиран, још нико није одговарао за смрт голобрадих младића који су само хтјели да из овог града оду кућама и родитељима који су их послали да изврше обавезу према држави", рекао је Ћургуз. Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих и несталих Недељко Митровић оцијенио је да је на сцени правосудни политички инжењеринг, јер је несхватљиво да нико није кажњен за очигледан злочин, почињен у Тузли, не само над војницима, него и над цивилима запосленим у тадашњој ЈНА, као и над неколико цивила који су искористили тај конвој да се извуку из непријатељског окружења. "Једина сатисфакција за породице настрадалих јесте да они који су криви за овај злочин, и по непосредној и по командној одговорности, одговарају на сваки начин, као што одговарају Срби за безазленије случајеве", каже Митровић. Муслиманске снаге напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора требало да напусти БиХ и пређе преко Бијељине у Србију. Том приликом страдало је око 200 војника, од којих најмање 50 смртно, док су остали били рањени или заробљени. Напад, који су извршили припадници екстремне организације "Патриотска лига", уз помоћ локалних власти, директно је преносила локална телевизија, на чијим снимцима се видјело да се на колону пуца. Због злочина над припадницима ЈНА у Тузли, у Специјалном суду за ратне злочине у Београду траје поновљено суђење ратном челнику општине Тузла Илији Јуришићу. Према оптужници, у нападу на војну колону убијен је најмање 51 војник, најмање 50 их је рањено, а уништен је и већи број санитетских возила. Јуришић је оптужен за напад на колону војника ЈНА у Тузли, односно да је као старјешина оперативне групе при Центру јавне безбједности у Тузли издао наредбу за отварање ватре на колону ЈНА која се повлачила мирно и по постигнутом договору. Он је првостепено био осуђен на 12 година затвора, али је Апелациони суд у Београду 11. октобра 2010. године укинуо ту пресуду и предмет вратило на почетак. Јуришићу је тада укинут притвор у којем се налазио од 11. маја 2007. године. Тужилаштво БиХ објавило је у децембру 2009. године да је прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона". Хашки истражитељи, који су 2003. године предмет "тузланска колона" уступили Суду БиХ, закључили су да има довољно доказа за покретање истраге против девет особа, а за четири особе дали су ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.