latinica  ћирилица
05/07/2012 |  09:22 | Аутор: СРНА

Растушка пећина- нађене кости носорога

Растушку пећину, која се налази двадесетак километара од Теслића, трећи пут посјетила је екипа археолога са Универзитета Кембриџ, са др Престоном Мириклом на челу.
 - Фото: СРНА
Фото: СРНА
Ову пећину карактерише унутрашњост тиграстог облика шаре што је сврстава међу три сличне у Европи. Осим Растушке, ту су још пећина код Вићенце и једна недалеко од Париза. Највећа истраживања у пећини обављена су 1990. године када су стручњаци из сарајевског Земаљског музеја пронашли много експоната: кости пећинског медвједа, вука, па чак и кости прачовјека. Све то је пренесено и одложено у овом музеју, а тек прије неколико година настављена су истраживања. Током протекле двије године пећину су посјетили стручњаци са Универзитета Кембриџ заједно са колегама из Народног музеја из Бањалуке и Заводом за заштиту споменика и природног насљеђа. Професорица археологије Љубица Срдић рекла је да већ трећу годину сарађује са Кембриџом на ископавању у овој пећини, а седму годину на пројектима у које су укључени Завод, те музеји у Добоју, Градишки, Бањалуци и Приједору. "Веома смо задовољни овом сарадњом, јер смо успјели открити много палоелитских локалитета на потезу од Добоја па на западу до ријеке Уне. Овим пословима смо употпунили археолошку карту Српске", рекла је Срдићева. Професор Престон Мирикл, вођа истраживања у пећини Растуша, рекао је да тренутно истражују остатке предмета које су оставили људи прије 30.000 до 60.000 година. "Претпостављам да су то били неандерталци, тако да смо нашли у седименту у шпиљи њихове алате од кремена - до сада је пронађено око 500 таквих алатки током три сезоне рада", наводи он. Пронађене су и кости шпиљског медвједа који је имао брлог у шпиљи, кости јелена, затим шпиљског лава, а прије два дана и кости носорога, што је ново откриће не само за ову пећину, него уопште за подручје БиХ. "Тражимо не само оно што су јели, него и какве артифакте су направили од кремена. Тражимо и остатке огњишта, јер постоје индикације да нешто слично постоји" – појаснио је професор Мирикл.