Обиљежено 17 година од егзодуса Срба из Сарајева

У Сарајеву је прије рата живјело око 200.000 хиљада Срба. Наставили су живот и сеобе у Републици Српској и по Србији. Хиљаде су неповратно отишле у треће земље. Трагични догађаји и потресни снимци и приче из овог филма поново су изазвали сузе код многих присутних који су преживјели те тешке године и голготу исељавајући из својих кућа у најтежим временским условима и крећући у неизвјесност. На те догађаје и српска страдања подсјетио је ратни предсједник Извршног одбора општине Хаџићи и предсједник овог удружења Видомир Бандука. Он је рекао да су Срби жељели да остану да живе у Југославији и да им је рат наметнут. - Тадашњи Муслимани, а каснији Бошњаци, и Хрвати организовали су референдум мимо воље српског народа и изјаснили се за отцјепљење од Југославије. То је био знак да ће почети рат јер је на дан одржавања тог референдума убијен српски сват Никола Гардовић код Старе православне цркве на Башчаршији и запаљена је српска застава - рекао је Бандука. Он је истакао да сарајевски Срби нису никога нападали него су само бранили своје куће, имања и породице око Сарајева и у већинским српским дијеловима града које су држали под својом контролом, али је међународна заједница одлучила да те просторе поклони Бошњацима и Хрватима. - Одбили смо 36 офанзива и одбранили се у рату, али су Дејтонским споразумом сјеверозападне сарајевске општине насељене Србима предате Федерацији БиХ и Срби су између својих имања и слободе изабрали слободу и напустили своја имања кренувши у неизвјесност на просторе Републике Српске за коју су се борили и за коју су пале хиљаде сарајевских Срба које њихове породице и саборци нису хтјели оставити - рекао је Бандука. Бандука је испричао како је организовано исељавање, ексхумације погинулих и транспорт посмртних остатака погинулих бораца и цивила до Братунца, Вишеграда, Бијељине и отварана нова гробља на Сокоцу, Миљевићима... - Тешка су то времена и одлуке биле. Сарајевски Срби су наставили живот и сеобе у Републици Српској и по Србији. Хиљаде су неповратно отишле у треће земље - нагласио је Бандука. Он је указао да, нажалост, многи сарајевски Срби још живе у биједи и у колективним центрима. - Не желе да се врате у Федерацију БиХ гдје се не би осјећали сигурни и желе да живе у својој Републици Српској, али би она требало да им помогне да стекну услове за живот достојан човјека, јер су се за то и за слободу и борили и оставили своју имовину кренувши са својим народом - истакао је Бандука. Удружење „Сарајевски Срби” у Братунцу је основано прије неколико година. Окупља неколико стотина Срба из сарајевских општина и долине Босне до Зенице који сада живе у братуначкој и сребреничкој општини и његује српске обичаје и традицију краја из ког су дошли на ове просторе.