X

За ваш уређај је
доступна апликација

28/07/2014 |  11:38 | Аутор: РТРС

Манастир Рмањ

У живописном крајолику, на размеђи Лике, Западне Крајине и Далмације, у Мартин Броду, непосредно уз ријеку Унац, налази се средњевијековни манастир Рмањ, чија богата прошлост свједочи о вијековној утемељености српског народа на овим граничним подручјима.
Пусти снимак
ВИДЕО: Манастир Рмањ трајање: 4:02


Прича о манастиру Рмањ осликава и историју овог краја и народа, који је упркос бурној прошлости налазио снаге да превазиђе тешко историјско бреме. 

У својој богатој историји манастир Рмањ често пута је разаран и паљен, али се снагом вјере дизао из пепела, подижући духом вјере оне који су га градили и обнављали. Више од стотину година у овом манастиру било је сједиште дабробосанске митрополије, одакле се управљало црквама у Лици и Далмацији.

У својој вишевијековној историји, манастир Рмањ претрпио је небројна разарања, освајачка пустошења и неуспјешне покушаје затирања православне вјере.

Након одласка Османлија са крајишких простора, манастир Рмањ поново оживљава. Поново је освећен 1883. године, а живот у њему несметано се одвија све до Другог свјетског рата, када су њемачки бомбардери тешко оштетили манастирски храм. Све до 1974. године манастир је пуст, али тада, скромно и нечујно, почиње његова обнова, која на интензитету добија тек у годинама након посљедњег рата.

Данас је манастир Рмањ оно што је био и прије пет стотина година – духовни светионик тромеђе Лике, Западне Крајине и Далмације. О томе свједоче и посјетиоци ове крајишке светиње, који са духовном радошћу говоре о манастиру Рмањ.

Православне светиње одувијек су биле чувари вјерског и националног идентитета, али и свједоци народног опстанка. Због тога су манастири не само духовна уточишта, већ и неразорива снага једног народа, који често пута након вишевијековне пустоши оживљавају вјером, подижући народ који их гради.

Својом прошлошћу манастир Рмањ обогатио је историју крајишких Срба. Чувајући православно предање неокрњеним, монаси овог манастира настављају путем својих претходника, који су, често пута, сопственом крвљу запечатили оданост своме народу и православној цркви.