Грешио сам много, а сад ми је жао

Што нисам још више и што нисам луђе

Јер само ће греси када будем пао

Бити моје дело - а све друго туђе.

Овако је, аутоиронично, у једној од тестаментарних пјесама говорио Душто Трифуновић, један од најпјеванијих пјесника у бившој Југославији. Необична судбина, прво Сирана, човјека чије дјело је, захваљујући пјеваним стиховима остало непрочитано, а потом апатрида који живи у возу могла би да послужи као предложак за одличан филм. Но, за снимање филма потребно је много новца. Док се неко не досјети да сними тај филм, ми Душка помињемо како стигнемо.

Редакција културног програма РТРС-а је покушала да измашта кафану која се, по Душковој пјесми, зове Часна доколица. У тој кафани свирају Саша Берендика, и његов другар, гитариста Неша,а стихове говори пјесник и глумац Дарко Цвијетић.