КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ 6 000 ЛИЦА

Координатор Тима МУП-а РС за истраживање и документовање кривичног дјела ратног злочина Симо Тушевљак рекао је да су пријаве поднесене надлежним тужилаштвима у БиХ од 4. априла 1992. године до сада. Он је за "Фокус" изјавио да се са представницима Шведске и Норвешке тренутно истражују злочини који су се догодили да подручју западне Херцеговине, гдје су почињени навећи злочини, прије свега, у логору "Дретељ" и логорима у Мостару и Коњицу. Тушевљак напомиње да је на територији, коју је покривала Армија БиХ, било више од 600 логора, а да је само у Сарајеву било 126 логора и мјеста гдје је било затварано српско становништво, које је противправно хапшено. Највише лица, додаје Тушевљак, која су мучена и звјерски убијена, а жене силоване било је затворено у касарни "Виктор Бубањ", у логору "Силос", затим у Храсници, у Централном затвору, логору на Алипашином пољу, у студентским домовима, као и логорима у полицијским станицама. "МУП РС евидентирао је сва мјеста гдје су људи противправно лишавани слободе и у западној Херцеговини, у логорима на тузланском подручју, зеничком, централној Босни, те на бихаћком подручју, а узели смо и велики број изјава преживјелих логораша, све то документовали и доставили Тужилаштву БиХ", истиче Тушевљак. Извјештаји су поднесени и против лица која су починила ратни злочин над припадницима ВРС, ратним заробљеницима, а Тушевљак наглашава да су злочини над Србима на подручју Возуће и озренског ратишта један од најдрастичнијих примјера злочина над припадницима ВРС које су у великом броју заробили муџахедини, а потом су их звјерски мучили, одсијецали главе, па су њихова тијела размјењивана без главе, за које се ни данас не зна гдје се налазе. Говорећи о раду Тужилаштва БиХ, Тушевљак је напоменуо да МУП РС има успјешу сарадњу са том правосудном институцијом, али је затражио равноправан однос према свим предметима и жртвама.