Лијеност опаснија него што се мисли

Неки од њих су имали и слабије резултате на тесту менталних способности. Аутори поменуте студије истичу да одржавање форме у средњим годинама може помоћи да се мозак подмлади.

„Многи људи не размишљају о здрављу мозга све до позних година, а ова студија пружа нове доказе да одређена понашања и фактори ризика у средњим годинама могу имати посљедице на старење мозга у каснијем добу“, рекла је ауторка студије Никол Спартано са Бостонског универзитета, преноси Дејли мејл.

У студији се пратила форма и здравље мозга 1.200 одраслих учесника током 20 година. На почетку студије су жене и мушкарци који су тад имали 41 годину, тестирани на справи за трчање.

Кад су навршили 60, подвргнути су снимању мозга и тестовима менталних способности. Они којима су откуцаји срца били повишени на траци за трчање прије 20 година, имали су мање сивих ћелија у мозгу са навршених 60 година живота.

Оштећење крвних жила у мозгу може допринијети структуралним промјенама и губитку когнитивних способности, закључила је Спартанова.

Дакле, лош крвни притисак као посљедица небриге о властитом тијелу у средњим годинама, дефинитивно долази на наплату у каснијим годинама.