X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
24/03/2015 |  11:39 | Извор: РТРС

Шеснаест година од НАТО агресије на СР Југославију (ВИДЕО)

Данас се навршава 16 година од почетка Нато агресије на некадашњу Савезну Републику Југославију током које је убијено најмање 2.500 људи, више од 12.500 рањено, а кориштена је и муниција са осиромашеним уранијумом, као и графитне бомбе.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик вечерас ће у Београду, поводом обиљежавања годишњице од почетка овог напада, присуствовати комеморативном програму.

Током 78 дана бомбардовања током операције коју је Нато назвао "Милосрдни анђео", погинуло је или нестало укупно 1.008 припадника војске и полиције - 659 војника и 349 припадника полиције, док је теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу којима 2.700 дјеце.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруге, оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечијих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Укупна материјална штета процијењена је на више десетина милијарди долара, док ратни губици у људству и техници на супротној НАТО страни, никада нису објелодањени, али је најпознатији случај обарање невидљивог авиона Ф-117, код Буђановаца.

Одлука о агресији на Савезну Републику Југославију донесена је, први пут у новијој историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Савезна Република Југославија нападнута је под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу јужне српске покрајине Косово и Метохија.

Ваздушни напади 19 земаља чланица НАТО почели су 24. марта 1999. године у 19 сати и 45 минута, крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе, а посљедњи напад догодио се 10. јуна, у 13 часова и 15 минута, недалеко од Косовске Каменице, иако је Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. године.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је скоро 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, испустио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 људи, а рањено више стотина, употријебио је и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а први пут употријебиле су и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Генерални секретар НАТО 10. јуна издао је наредбу о прекиду бомбардовања, након што је започело повлачење снага Савезне Републике Југославије и Србије са Косова и Метохије, а Савјет безбједности УН усвојио је Резолуцију 1244, упутивши на Косову и Метохију 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да "чувају мир и безбједност".
И поред међународног присуства, напади Албанаца на Косову на преостале Србе постали су свакодневни, а врхунац се десио 17. марта 2004. године, када је у синхронизованом погрому убијено 19 лица, више стотина Срба је повријеђено, а око 4.000 протјерано.

У мартовском погрому стотине српских домова је уништено, више српских села сравњено са земљом, а десетине цркава и манастира изузетне културно-историјске важности, који су под заштитом Унеска, је уништено. Посљедице бомбардовања осиромашеним уранијумом током година све су видљивије, а као једна од њих је драстично повећање броја људи са малигним обољењима. У Институту у Винчи, код Београда, у још неадекватним условима чува се радиоактивни материјал прикупљен послије бомбардовања.