latinica  ћирилица
26/05/2015 |  11:56 | Аутор: Агенције

Може ли се живјети без љубави?

Бројни су разлози због којих појединци одлучују да не улазе у емотивне везе и бракове. Тешко ћемо осјећати ментално благостање ако немамо партнера. Многе спутава страх од везивања и повријеђености...
Пољубац - Фото: dnevnik.hr
ПољубацФото: dnevnik.hr

Може ли се живјети без љубави? Не, рекли би вам сви пјесници овог свијета. У категоричком "не" слажу се и остали умјетници, јединствени у оцјени да живот без љубави није живот, како је језгровито рекао Леонардо Да Винчи. Када се са умјетности, лоптица пребаци на терен реалности, нестаје сагласност. Док се романтичне душе слажу са Да Винчијем, има и оних који свјесно одбијају улазак у озбиљне везе. Мотиви су разноврсни - од разочарања посљедњом везом, до егоизма и неспремности на компромисе, неопходне за сваки однос.

А шта кажу стручњаци? Тешко је дати једнозначан одговор, примјећује саговорница "Живота плус", психолог Анђелија Симић. Зависи од индивидуалног дефинисања среће и значаја који свако од нас придаје партнерској љубави као вредносној категорији.

- Међутим, уколико у обзир узмемо чињеницу да човјек јесте социјално биће и да на различите начине тежи да задобије љубав и пажњу партнера, тешко је одговорити да људи могу бити заиста испуњени и срећни ако су сами. На хијерархији мотива коју је још давно успоставио психолог Маслов, можемо примијетити да се више потребе, нпр. за самоостварењем и стицањем, задовољавају тек након што су задовољене оне које се налазе на љествици испод. То су физиолошке, потребе за сигурношћу и оне за љубављу и припадањем. Дакле, тешко да ћемо осјећати ментално благостање уколико имамо живот у ком нема партнера. Наравно, то не значи нужно да ћемо бити несрећни, али свакако да ће нам живот бити квалитетнији уколико имамо "сродну" душу - истиче Симићева.

Ипак, недостатак партнера не утиче исто на све људе. Очекивано, они који мисле да је смисао живота у љубави, тешко ће поднијети чињеницу да немају "другу половину". Некима, пак, партнер није предуслов за срећу, а постоје и они који недостатак љубави компензују другим стварима.

- Како ће недостатак партнера утицати на нас зависи у многоме од потреба које задовољавамо у вези. Ако све психолошке потребе "качимо" за партнера, уколико он оде, долази до урушавања система. Важно је и колико је наш живот обогаћен другим стварима, као што је вријеме за себе, сопствене хобије, одмор, пријатеље, посао. Све то може да пружи смисао животу. Многи живе веома квалитетно без партнерске љубави, као да су ту потребу замијенили неким другим. Међутим, психолози се ипак слажу да је за особу и њено психолошко благостање пожељније да се оствари у домену партнерских односа. Јер, растемо и развијамо се у односу са другима. У супротном, остајемо ускраћени за доживљаје који се могу проживјети једино кроз партнерске релације - наглашава психолог.

Разочарање претходном везом може многе натјерати да ставе тачку на љубав. Изневјерена очекивања од партнера, везе, али и живота понекад нас натјерају да кажемо да нам нико не треба и да ћемо бити много срећнији ако смо сами. Да ли је заиста тако?

- Често код оваквих особа можемо срести и упуштање у кратке везе, претежно сексуалног карактера и бјежање из истих уколико дође до емотивног зближавања. У корјену свесног одрицања од партнерске љубави најчешће стоји страх од поновног везивања и повријеђености, бирање лакшег пута и остајање у зони комфора које се објашњава крилатицом "боље и сам, него у лошем друштву". У сваком од ових случајева, моје лично психолошко искуство указује да људи нису задовољни животом у коме нема трајнијег и дубљег емоционалног везивања. Наравно да особе често врло добро знају да функционишу и да рационализују своје изборе, док је на нама стручњацима да им укажемо на њихове механизме - подсјећа психолог.

Неки су отишли тако далеко да су развили и филофобију, страх од љубави. Ријеч је о људима који се плаше емоционалног везивања и боје се да ће ако неког заволе, изгубити своју слободу и дио себе. Други убјеђују околину да не бјеже од љубави, већ да се тако просто десило или да се "прави" није појавио. Ипак, ова саговорница у то не вјерује.

- Мој лични став је да не постоји стицај околности, већ избори који (не) воде у живот без партнерске љубави. Уколико заиста желимо, и прије свега, ако смо спремни да направимо одређене компромисе, можемо имати партнерску љубав. Све што радимо, како се осјећамо, понашамо јесте нека врста нашег избора. Ми бирамо да будемо срећни и на који начин. Зато сматрам да је од пресудне важности да упознамо сами себе и да разумИЈемо зашто нешто бирамо - истиче Симићева.

Аргумент који противници љубави често потежу су све чешћи разводи, невјерства, али и бракови у којима парови нису срећни једно са другом, а ипак остају у њима. Али, има истине и у оној старој "лакше је и љепше у двоје".

- У већини случајева јесте тако. Свакако да тај живот носи одређене обавезе и одговорности према особи са којом смо, али доноси и много добрих момената и омогућава нам да оплеменимо живот и редефинишемо своје ставове о личној егзистенцији, припадању и смислу - закључује наша саговорница.

УСЈЕДЈЕЛИЦЕ И НЕЖЕЊЕ

Није свеједно ко бира да остане сам - мушкарац или жена. Упркос еманципацији, вриједност жене, поготово на Балкану, и даље се гледа кроз брак. Разлике има и у терминима. Док се за неудату жену користи пежоративни термин усједјелица, мушкарац се назива просто нежења. - Већи социјални притисак да пронађе животног партнера је свакако на жени, јер код ње постоји и биолошки моменат до ког може постати мајка. У том случају, жене теже подносе самачки живот и више су усмјерене ка стицању и тражењу љубави.

"БАЈКА ЗА БУДАЛЕ"

Популарна култура подупире увјерење да се не може живјети без љубави. Увјеравају нас у то романтични филмови, љубавни романи, медији који не престају да нас бомбардују савјетима како наћи Господина правог. Али, припадници контра-покрета тврде да је љубав прецјењена и цитирају Чарлса Буковског "Љубав је бајка за будале". Свој став подупиру сљедећим аргументима: озбиљне везе могу нарушити финансијску стабилност јер прихватате све од партнера, па и њихове кредите и дугове; умањују могућност напредовања у каријери; "краду" вас од пријатеља; укидају разноврсност у вашем животу, и то не само сексуалном, јер остајете ускраћени за толико нових доживљаја. Такође, од партнера не можете очекивати безусловну љубав.