latinica  ћирилица
29/06/2015 |  08:46 | Аутор: Вечерње новости

Желудац се надима због мањка киселине

Око 75 одсто људи старијих од 50 година има проблема са варењем хране која садржи протеине. Проблем се јавља као посљедица неких обољења, рецимо, гастритиса, али и послије употребе појединих лијекова.

Послије обилног, зачињеног и масног оброка могу да се јаве проблеми са појачаним лучењем киселине, што је нормална реакција организма на претрпавање желуца. Иако желудачну киселину многи доживљавају као тегобу, она је неопходна за варење хране уопште, а незамјенљива је у преради протеина. Производе је ћелије којима је обложен желудац.

Међутим, са годинама постепено се смањује производња хлороводничне киселине. Због тога готово око 75 одсто људи старијих од 50 година има проблема са варењем хране која садржи протеине. Због тога, махом, избацују месо са менија.

Смањено лучење желудачне киселине често се испољава као осјећај пуноће и тежине у желуцу послије јела, надимање с појавом симптома који су слични онима који се јављају код повећаног лучења киселине. Управо због тога, напомињу стручњаци, пацијенти не треба сами да доносе закључке о природи својих тегоба.

Желудачна киселина има значајну улогу и у уништавању храном унесених бактерија, па код њеног недостатка може доћи до поремећаја састава бактерија у цријевима, када се повећава број "лоших", а смањује број корисних бактерија и јављају се, у првом реду, проливи.

- Смањено лучење је у пракси рjеђе од нормалне или прекомjерне производње киселине - каже професор др Никола Милинић, начелник Одељења гастроентерохепатологије КБЦ "Бежанијска коса".

- Може да се јави услијед неких обољења, на примјер атрофичног гастритиса, обољења у коме због запаљења слузнице желуца долази до њеног стањења, па више није у стању да производи киселину, или због употребе неких лијекова. Посебно се мисли на лијекове који спречавају лучење киселине, а које пацијенти често самоиницијативно узимају мислећи да имају вишак киселине. Ту често долази до погрешне процјене пацијената и може се, услијед узимања погрешног лијека испољити овај поремећај, због чега је важно увијек консултовати свог љекара у дому здравља - каже др Милинић.

Дијагноза смањеног лучења желудачне киселине утврђује се откривањем узрока који су до тога довели, биопсијом слузокоже желуца, одређивањем из крви антитијела на сопствену желудачну слузницу, одређивањем присуства хеликобактер пилори. Лијечење зависи од узрока који је довео до смањеног лучења киселине, а одлуку о начину лијечења треба да донесе гастроентеролог.

Атрофични гастритис настаје услијед поремећаја имунског система у ком организам ствара антитијела која нападају ћелије сопственог желуца, услијед чега се његова слузокожа истањује, не може да лучи довољно киселине. То доводи до немогућности упијања витамина Б12, гвожђа и неких других састојака хране, као и неких лијекова, што проблем чини још тежим.

- Бактерија хеликобактер пилори, такође може довести до појаве атрофичног гастритиса, што може даље водити у појаву метаплазије (слузокожа желуца поприма изглед слузокоже танког цријева), потом дисплазије (промјена карактера ћелија, јављају се незреле ћелије и њен тежак облик се сматра преканцерозним стањем), да би, у каснијој фази могло доћи и до појаве рака желуца - напомиње др Милинић.

- Важно је напоменути да хеликобактер пилори може изазвати појачано, али и смањено лучење желудачне киселине, па уништавање ове бактерије може имати различите резултате код различитих пацијената. Код неких наступи смањење, а код других повећање лучења киселине - каже др Милинић.