latinica  ћирилица
08/07/2015 |  16:32 | Аутор: 24sata.hr

Колико је сунце заправо опасно?

УВА и УВБ зрачење човјек не може осјетити, а оно у једнакој мјери штети. Индекс УВ зрачења говори колико времена можемо бити на сунцу без ризика за здравље.

Без Сунца на Земљи нема живота, али колико је оно величанствено, толико је и опасно, највише због штетног зрачења. Сунце производи електромагнетско зрачење, од којег је нама видљив само један мањи дио.

Подјела електромагнетског зрачења:

- Инфрацрвено зрачење
- Радиоталаси
- Микроталасно зрачење
- Видљива свјетлост
- Ултраљубичасто зрачење
- Рендгенско зрачење
- Гама зрачење

Док је инфрацрвено зрачење невидљиво, оно се на кожи може осјетити у облику топлоте. Ултраљубичасто или УВ зрачење човјек не може перципирати ниједним чулом, а изнад њега се налазе само рендгенско и гама зрачење који су потенцијално опасни, па и у већој мјери фатални за људе.

Подјела УВ зрачења:

- Ултраљубичасто А или дуготаласно подручје
- Блиско УВ
- Ултраљубичасто Б или средњеталсно подручје
- Средње УВ
- Ултраљубичасто Ц или краткоталасно подручје
- Далеко УВ
- Вакуумско УВ
- Дубоко УВ
- Супер УВ
- Екстремно УВ

Сунце зрачи ултраљубичасто зрачење у подручју УВА, УВБ и УВЦ. Најјачи тип УВ зрачења је оно с ознаком "Ц" које се налази близу меком рендгенском зрачењу. Озонски омотач зауставља 97 до 99 одсто ултраљубичастог зрачења да дође до Земљине површине, али један дио УВ-Б зрака и већи дио УВ-А ипак долазе до нас.

УВ индекс зрачења је број који показује интензитет сунчевог ултраљубичастог зрачења, тј. опасност која нам пријети од њега. Уз помоћ прогнозе УВ индекса зрачења, можемо планирати колико времена смијемо провести на директном сунцу тј. којим је данима сунце боље у потпуности избјегавати.

- Мање од 2: Нема ризика од излагања (дуже од 60 мин - треба носити наочале и заштитни фактор). Људи с врло осјетљивом кожом и новорођенчад требају бити на опрезу.

- Од 3 до 5: Умјерен ризик опасности код излагања (од 30 до 60 мин - треба носити наочале, заштитни фактор, капу). Људи с осјетљивом кожом требало би да носе и одјећу с дугим рукавима, јер опекотине могу добити већ за 20 минута.

- Од 6 до 7: Висок ризик опасности код излагања (мање од 30 мин - треба носити наочале, заштитни фактор, капу и бити у хладу). Људи с осјетљивом кожом и дјеца могу добити опекотине за мање од 20 минута.

- Од 8 до 10: Веома висок ризик опасности код излагања (мање од 20 мин - треба носити наочале, заштитни фактор, капу и бити у хладу). Дјеца могу добити опекотине за мање од 10 минута.

- Од 11 и више: Екстремно висок ризик код излагања (мање од 10 мин - треба носити наочале, заштитни фактор, капу, бити у хладу и не излазити од 10 до 16 сати). Дјеца могу добити опекотине за мање од пет минута.

Потреба за заштитом

Излагање УВБ и УВА зрачењу изазива краткотрајно оштећење коже у облику црвенила и опекотина, али може проузроковати и прерано старење те мутацију станица која на крају може резултовати раком коже.

Донедавно се вјеровало како је за настанак рака коже и трајног оштећења заслужно искључиво УВБ зрачење, док УВА узрокује само тамњење коже. Бројне студије доказују да су УВА зраци подједнако криви за оштећења станица, што доказује све већи број случајева рака коже након коришћења соларијума, који емитују искључиво УВА зраке, упозорава америчко Удружење за заштиту од рака.