latinica  ћирилица
31/07/2015 |  08:46 | Аутор: Агенције

Бактерије отпорне на антибиотике постале још опасније

Бактерије имуне на антибиотике су изгледа смртоносније од бактерија без имунитета, тврди најновија студија. Ако је потврде и други научници, то ће значити да једноставна промјена начина на који људи користе антибиотике можда неће бити довољна да нас ријеши одређених честих отпорних бактерија.

Бактерије постану отпорне када у својој околини наиђу на антибиотике у дозама премалим да их убију. То им омогућава да се прилагоде лијековима на начин који им омогућава преживљавање и већих доза.

А то је велики проблем. Само у САД-у цијена лијечења отпорних инфекција је 21 милијарду долара годишње, и нажалост ти третмани нису увијек успјешни – сваке године отпорност на антибиотике проузрокује 2 милиона болести у Сједињеним Државама и одузме око 23.000 живота.

Али сада је откривен и нови проблем. До недавно, научници су мислили да знају како смањити глобалну претњу. Само је требало да увјере докторе и фармере да престану аутоматски да дају антибиотоке својим пацијентима и стоци, а научници би у међувремену требало да врате старе бактеријске сојеве, осјетљиве на антибиотике. А како ти сојеви нису платили цијену прилагођавања на антибиотике, биће у стању да надјачају отпорне бактерије.

Али сада изгледа да се тај сценарио неће догодити, што значи да ће елиминисање неких врста отпорних бактерија бити знатно теже него што су научници мислили.

У горенаведеној студији, научници су унијели ДНК који узрокује мутацију у бактерију Pseudomonas aeruginosa – чести узрочник инфекције плућа отпоран на разне лијекове. Процес је резултовао производњом преко 300.000 различитих мутираних бактеријских врста. Затим су заразили мишеве са сваким од тих врста, све одједном.

Експеримент је био нека врста велике битке, у којој су научници пратили како неки сојеви надјачавају друге. Затим, како би били сигурни да сојеви који су преузели мишеве не добијају "појачања" једни од других, научници су поставили један мутирани сој против оригиналне немутиране бактерије тако што су заразили плућа мишева са обје истовремено. Захваљујући овом приступу, научници су закључили да мутације које резултују отпорношћу на антибиотике не ослабљују сој, већ га чине јачим.

Експерименти на мишу поновљени су и на Acenetobacter baumannii, још једним честим узрочником болничких зараза. Коришћени су и зечеви да на њима тестирају открића с узрочником колере, Vibrio cholera. У оба случаја, резултати су били исти – мутације које изазивају отпорност истовремено су учиниле мутиране сојеве јачима и смртоноснијима.

Да би потврдили своје тезе, научници су затим испробали експеримент унзад. Да би то урадили, блокирали су гене које природно стварају отпорност у P. aeruginosi. Та је промјена лоше дјеловала на способност бактерије да зарази плућа мишева, показујући да и природна отпорност, као и она настала у лабораторији могу да ојачају способност бактерије да зарази други живи органзам.

- Студија је увјерљива – барем за те сојеве - каже Џејмс Џонсон, истраживач заразних болести са Универзитета у Минесоти, који није учествовао у истраживању. - Није претерано изненађујуће да неке мутације које воде ка отпорности јачају цијелу бактерију, већ је изненађујуће да готово свака мутација коју су проверавали има такво дејство - каже он.

Резултати не показују да апсолутно свака врста бактерија постане јача након мутације. Већ постоје чврсти докази да одређене мутације које стварају отпорност код бактерија које изазивају туберкулозу слабе њихову могућност ширења и заразе нових организама. Али научници који су спровели најновије истраживање кажу да је резултат добијен само за одређену мутацију, па није јасно да ли и друге мутације отпорности исто резултују мањом инфективношћу соја.

- Мислимо да су обје ситуације могуће - зависно од врсте бактерија, објашњава Дејвид Скурник, микробиолог с Харвардског универзитета и један од аутора студије. - Бактерије настављају да развијају нове механизме отпора - додаје он.

И као што ова најновија студија показује, једноставно мијењање начина на који љекари и запослени у месопрерађивачкој индустрији користе антибиотике неће бити довољно за борбу против одређених сојева отпорних бактерија. Зато ће бити потребно да се развију нове врсте интервениција.

- Закључак ове и сличних студија је да не можемо претпоставити да ће с временом бактерије отпорне на лијекове нестати само тако саме од себе, без развијања нових лијекова - каже Филип Салваторе, епидемиолог у Џонс Хопкинсу.

- Неке бактерије отпорне на лијекове можда изумру саме од себе, друге могу изазивати још горе болести, бити заразније, а дефинитивно их је теже убити - каже Салваторе.