Времешне Италијанке коначно видјеле море
Многе од њих никада нису напустиле, чак, ни долину која окружује њихово аплско село Даоне у Трентину, док 2. августа нису кренуле на путовање аутобусом до Угљана.
"На путу су биле као мала дјеца, врло емотивне...", свједочи Давид Валентини који је кренуо с њима у Хрватску како би о томе снимио документарац.
"Када сам први пут видјела море, прво што сам пожељела било је да поквасим ноге у њему", каже Лоланда Пелизари која је са 73 године била једина од најмлађих путница и додаје да не зна да плива, али да се осјећала "тако слободном".
Да упркос свим ограничењима које им намеће старост никада неће заборавити узбуђење доласка на море тврди и Армида Брисагјела, преноси агенција Хина.
Иначе, баке и прабаке из Даонеа, окупљене у мјесном клубу пензионера, дуго су сањале да посјете море и како би прикупиле новац радиле су свашта - продавале колаче, позирале за календар... али све је то слабо ишло док се нечија праунука није досјетила прикупљања донација на интернету.
Постале су толико популарне да је о њима причу направио и ББЦ, а своју дестинацију, Угљан, одабрале су зато јер њихово село има исту заштитницу - Госпу Сњежну.
Иако су "фуне", како се жене називају на локалном италијанском дијалекту, на Угљану биле третиране као праве звијезде, није све баш ишло глатко, па су понекад имале проблема с храном јер нису навикле на рибу, објашњава Валентини.
Бакице су прије пута обећале да ће послати разгледницу свакоме од својих спонзора за шта им је требао један читав дан.
Не жале се и кажу да свако од њих то заслужио - омогућили су им остварење сна, па су укупно послале двјестотињак разгледница.
Прва, посебна, отишла је на адресу папе Фрање.