latinica  ћирилица
17/08/2015 |  13:50 | Аутор: ТАНЈУГ

Лијек према генетском запису

Примјена инжењеринга у одређивању терапије значајно може да повећа њену ефикасност.
Вода и лијекови - Фото: илустрација
Вода и лијековиФото: илустрација

Ефекат истог лијека може да буде различит: код неког ће дјеловати брже, некима уопште неће помоћи, а у појединим случајевима може изазвати мучнину и повраћање. Иако је препарат исти, разлика настаје због 0,1 одсто ДНК записа, који је другачији код сваког човјека. Управо у овим различитим генима дефинисан је метаболизам лијекова, као и све информације које су битне за здравље и болест.

Најновија истраживања су показала да генетика није узрочник само насљедних болести, већ се сматра да су све болести човјека повезане са промјенама у генима. Рецимо, зна се да су генетске промјене узрочници канцера и реуматолшких болести.

У сваком од нас има око 25.000 гена и у њима су записане све наше особине и карактеристике, па и оне које се тичу здравља и болести. Сваки метаболички процес у нашем тијелу контролисан је неким генима.

- Ако узмете неки лијек, његов метаболизам је дефинисан у нашим генима - објашњава Соња Павловић, из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду.

- Због тога што се сви разликујемо у оним генима који метаболишу лијекове, не одговарају сви пацијенти на исте лијекове, и на исте дозе. Фармакогентика покушава да промијени концепт у медицини и фармакологији како се терапија више не би одређивала методом покушаја и промашаја у подешавању лијека, већ да се према специфичном генетском запису пацијента пропишу најбољи лијек и доза - каже Павловићева.

Да би лијечење било што ефикасније, генетичари се залажу да се пацијенти више не дијеле према дијагнози, већ да сваки опише своје симптоме. За те симптоме постоји група гена, а увидом у њих, моћи ће да се дефинише дијагноза пацијента која је специфична само за њега.

- Покушавамо да разумијемо генетску основу свих аспеката здравља и болести једног човјека, и да више персонализована медицина не буде умјетност, као до сада, него наука базирана на генетском запису једног човјека - истиче докторица

- На примјер, за лијечење синдрома полицистичних јајника користе се два уобичајена лијека којима се изазива овулација - "кломифен" и "метформин". У студијама је утврђено да "кломифен" у 80 одсто случајева успјешно изазива овулацију код жена са овим синдромом. Код преосталих 20 одсто откривена је промјена у једном гену, због чега су резистентне на овај лијек. Код њих уопште не треба ни покушавати лијечење овим препаратом - објашњава докторица Павловић.

На исти начин, анализом гена, могу да се постигну бољи ефекти лијечења стерилитета код жена. Рецимо, у случају учесталих побачаја, када се искључе анатомски, хормонални и хромозомски дефекти, треба урадити генетско испитивање на тромбофилију. Студије су показале да је у више од 50 одсто случајева узрок учесталих побачаја поремећај тромбофилије и коагулације. Овај проблем у 95 одсто случајева, може успјешно да се лијечи тромбопрофилаксом.