Зашто људе привлачи Легија странаца?
Легија странаца звучи као моћна војска којој се придружују само најодважнији. Међутим, да ли је то баш тако? Уколико вас занима ова тема, можда вам сљедеће чињенице нису познате.
Легионарима се усађује став 'борба до смрти', а предаја није опција
У априлу 1863. године, у борби између француске Легије странаца и мексичке војске, легионари су показали колико су тачно одважни.
Иако је у њиховом саставу тада било свега 65 мушкараца, легионари су се борили против 3.000 војника у бици код Камарона. Упркос готово никаквим шансама, мала патрола легионара мексичкој војсци нанијела је велике губитке, одбијајући све вријеме да се преда. И не само то, него су они више пута питали велику војску хоће ли се она предати.
На крају је петорица мушкараца способних за борбу остала сама на имању, и бранили су се бајонетима до посљедњег даха. Кад су се предали, Мексиканци нису могли да вјерују да су се борили против те шачице мушкараца, а један је војник наводно изјавио: "Ово нису мушкарци! То су демони!"
Сјећање на ту битку се обиљежава и данас, а дрвена рука њиховог убијеног капетана Данжуа и даље је највреднија ствар у музеју легионара у Обању.
Рањени легионари аутоматски добијају француско држављанство
Иако војске легионара долазе из 138 различитих држава, сви могу да постану грађани Француске. Наиме, након часног служења барем три године, могу предати захтјев за држављанство, а ако су рањени на ратишту, могу добити држављанство путем одредбе назване "Француз по проливеној крви", што је француска влада почела да дозвољава 1999. године.
Више од 35.000 странаца убијено је у акцијама док су служили Легији
Током историје се на француску Легију странаца - и њихове борце - гледало као на потрошну робу. Странци који су се придруживали (и даље то чине), прихватали су могућност смрти у далекој земљи у замјену за нови живот с неким смислом. Али бесмислено жртвовање временом је постало својеврсна врлина коју нема потребе ни покушавати разумијети.
Најбоље је то објаснио стари легионар Вилијам Лангевајш: "Вријеме није битно. Ми смо звјездана прашина. Нисмо ништа. Без обзира умрете ли с 15 или 79 година, за хиљаду година то ће бити потпуно небитно."
Легија је некад прихватала све - поготово криминалце и неприлагођене - без икаквих додатних питања, али данас морају проћи тест
Од оснивања, 1831. године, Легија је постала уточиште за све с проблематичном прошлости. Мушкарци с полицијским досијеима или дезертери из других војски могли су доћи и придружити се, а да их нико ништа не пита. Напротив, добили би нови идентитет и могли су да започну нови живот, потпуно чистог почетка.
Али иако и даље примају дезертере и особе оптужене за мање прекршаје, више им се није тако лако придружити као некад. Приликом регрутације, мушкарци морају да прођу психичка, физичка и интелектуална тестирања, прије него што почну с икаквим тренингом.
Касније се провјерава колика је њихова мотивација, како би се разоткрили оне који немају довољну вољу да успију у војсци.
Иако данас није нужно да човјек бјежи од своје прошлости у тренутку кад одлучи да се придружи Легији, сви нови легионари губе стари идентитет и добијају нови, ког морају да задрже најмање годину дана током служења војске.
"Легионари почињу нови живот кад се придруже. Свакоме од њих дозвољено је да њихова прошлост остане тајна", објаснио је легионарски капетан Мишел.
Плата и додаци су скромни
Приликом регрутовања легионари би комотно могли да објаве постер америчких маринаца на којем пише: "Не обећавамо вам врт пун ружа". Наиме, плата је скромна, као и остали додаци, али чини се да то никоме не смета, пише Бизнис Инсајдер.
Упркос обећању врло грубог живота и могућности слања у борбу било гдје на свијету, и даље се хиљаде мушкараца пријављује сваке године.
Легионари могу очекивати да ће их послати да чувају нека подручја или директно у жар борбе. Тренутно тако бораве у Авганистану и Малију.
Почетна плата им је око 1450 долара и нема повишица првих неколико година. А да је ријеч о малој своти довољно говори поређење с најнижом платом америчког војника, која износи 1546 долара, а која аутоматски прелази на 1733 долара након шест мјесеци.
Једини велики бонус у Легији могу наћи љубитељи пића, јер увијек има више него довољно алкохола. Чак и у ратним зонама, легионари пију у слободно вријеме и познати су по томе што могу да попију толико да би постидјели и неке "поштене алкохоличаре".