latinica  ћирилица
10/10/2015 |  11:18 | Аутор: Блиц

Слонови крију лијек за рак

Научно је доказано да слонови јако ријетко оболијевају од рака, иако због своје величине имају много више ћелија од људи. Због тога се сада мисли да ове животиње у себи крију лијек за рак, а најбитније је пронаћи начин да се људи помоћу њега заштите од ове опаке болести.
Слон (Фото: Caitlin) -
Слон (Фото: Caitlin)

Ћелије слонова садрже 40 копија гена п53, познатог и као ген за уништавање рака. Људи имају само двије копије овог гена, по један од сваког родитеља. Он помаже уништеним ћелијама да се самообнове или смоуниште када су изложене канцерогеним супстанцама.

Ово откриће није доказ да су слонови отпорни на рак због гена п53, али ако га потврде нека будућа истраживања, научници би могли да пробају да развију лијек за људе који би радио по истом принципу.

Доктор Џошуа Шифман, педијатар и стручњак за рак на Универзитету Јута, почео је истраживање о великим животињама, укључујући слонове и китове, које имају врло низак проценат обољелих од канцера.

Он је напоменуо да слонови имају додатне копије гена п53, а међу његовим пацијентима налазе се и дјеца са непотпуним п53 геном, због синдрома Ли-Фраумени, који повећава шансе за обољевање од рака.

Зато је Шифман решио да тестира крв слонова из једног зоо врта. Његов тим научника открио је слонови имају 20 парова овог гена, док људи и многе друге врсте животиња имају само један пар. Он је и упоредио како ћелије слонова реагују на радијацију, у поређењу са ћелијама 10 здравих људи 10 пацијената са Ли-Фраумени синдромом.

Ћелије слона су се самоуништиле дупло брже него ћелије здравих људи, а више од пет пута брже него ћелије пацијената са синдромом. Ћелије које се не самоизлијече или самоуниште када су изложене канцерогеним материјама, постају склоне оболијевању од рака.

Иако ово истраживање неће довести до брзог проналаска лијека за људе, развој истраживања и проналажења лијека за рак може доћи из неочекиваних путева, сматра доктор Тед Ганслер. Он је истакао да су истраживања капака и зуба код мишева довела до развоја лијека за рак дебелог цријева, грла и многе друге.

Шифманов тим је такође анализирао податке некропсије и пронашао да слонови некада живе дуго као и људи, али само један од 20 умре због рака, за разлику од једног од четири код људи.

Друга група научника која ради са залеђеним зоолошким врстама истражила је преко 60 врста животиња и пронашла да само слонови и длакави мамути имају вишак копија гена за сузбијање рака. Овај тим убризгао је слоновљеве п53 гене у ћелије миша и откривено је да су се исто понашале као код слонова, то јест, самоуништавале су се.

Шифманов тим тражи начин за финансирање даљих истраживања и проналаска лијекова базираних на овим открићима о слоновима.

- Иако нас чекају године и године истраживања, мислим да смо пронашли нешто јако интригантно - рекао је Шифман.