Со- извор здравља и болести
Извор здравља, али и извор здравствених проблема. Када се умјерено користи, со доприноси правилном функционисању организма. Ипак, у њеној употреби често претјерујемо што може да буде "окидач" за многе болести.
- Кухињска со представља најстарије средство конзервисања намирница, као што је туршија, кисели купус, кобасице... Она не спада у адитиве, а поправља укус храни. Такође је и извор јода, који је важна за нормалан рад штитасте жлијезде. До средине прошлог вијека со се није јодирала, па смо били познато ендемско подручје за раширену појаву гушавости и озбиљног облика смањене функције штитасте жлијезде. Захваљујући, обавезујућем јодирању соли, Србија је углавном успјела да гушавост искоријени. Иначе, јодом су изузетно богате шкољке, шкампи и бијеле рибе које овај минерал у великим количинама апсорбују из мора и океана. Конзервирана туна у уљу, такође садржи велику количину јода - каже др Јагода Јорга, специјалиста исхране и професор са Медицинског факултета у Београду.
Колико је важна улога натријума и хлора, које со садржи у великој количини?
- Њихов најважнији задатак је одржавање равнотеже нивоа течности у цијелом организму. Недостатак соли може да доведе до функционалних и органских поремећаја, који се испољавају у виду грчева глатких мишића, а понекад долази и до оштећења централног нервног система. Унос соли и крвни притисак су у директној вези, показале се бројне контролисане студије. И смањени и прекомјерни унос соли доводи до поремећаја крвног притиска. Претјерани унос соли је далеко погубнији јер доводи до хипертензије, која уколико се не лијечи, може да изазове мождани и срчани удар, као и отказивање рада бубрега.
Које су оптималне количине потребне организму?
- За одраслог човјека пет милиграма, односно једна кашичица. У условима тропских врућина и тешког физичког напрезања, потребе су и двоструке количине, јер се со изгубљена знојењем мора надокнадити. Организам знојењем, заправо, губи велике количине електролита. У таквој ситуацији препоручују се сланије супе и друга сланија јела. Ипак, проблеми настају када унесемо храну која има много скривене соли. С обзиром на то да су дневне потребе за натријумом између један и један и по грам, а за хлором од један и по до два и по грама, дневно је довољно узети само два и по грама соли и надомјестити ове минерале из других намирница.
Колико смо као нација "дисциплиновани" у потрошњи соли?
- С обзиром на податак да сваки 11 грађанин досољава храну прије пробања оброка, а да чак 46,5 одсто одраслог становништва има хипертензију, изгледа да уопште нисмо дисциплиновани и да не поштујемо препоруке везане за здраву исхрану. Наравно да није добро избацити или драстично смањити унос соли, због опасности од недостатка јода. Али је још више опасно оглушити се на упозорења и претјерано је користити. Треба знати да намирнице попут меса, рибе, млијека, житарица, природно садрже у просјеку 15 одсто дневног уноса соли. Со која се додаје приликом кувања чини такође 15 одсто, али је зато највећи дио, чак 70 процената "скривена со" у готовим производима.
Који су то производи?
- Најчешће пекарски, месне прерађевине, сиреви, супе из кесице, коцке за супу, поврће у конзервама и теглама, фабричке мјешавине зачина и сосова. Ту су и минералне воде, шумеће таблете. Рецимо, шумеће витаминске таблете у основи представљају со натријума као цитрата или малеата. Прашак за пециво и сода бикарбона су практично натријумова једињења. Треба обратити пажњу и на многе готове зачине, јер имају огроман проценат соли. Међу њима су и течне мјешавине, као што је соја-сос или сушене биљне мјешавине. Зато приликом куповине обавезно треба читати декларацију производа, мада је она често превише ситно или нечитко написана, а може да се догоди да састојак који тражите није ни уписан.
Како уклонити вишак соли из исхране?
- Прије свега, требало би што мање да конзумирамо намирнице којима је со додата током обраде у прехрамбеној индустрији или код куће. Ту нарочито мислим на усољено месо и конзервисану зимницу. Укисељени купус и туршију, коју готово сви волимо, могуће је донекле одсолити држањем у хладној води два до три сата прије употребе. На тај начин ће вишак соли изаћи. Готове сосове такође треба смањити и при кувању и при сервирању. Умјесто тога користите биљне зачине, бибер, алеву паприку, босиљак, першунов лист. Водите рачуна и о употреби соде бикарбоне и прашка за пециво. Наравно, на столу никако не би требало да се нађе сланик.
Еликсир из мора
Морска со се због разноликог садржаја минерала сматра најукуснијом и најздравијом. Од минерала су најзначајнији јод, бром неопходан нервима, као и калијум који помаже у концентрацији и менталном раду. Поређења ради, обична кухињска со садржи мале количине ових минерала. И поред свих ових предности, морска со није скупља од кухињске, а може да се нађе у боље снабдјевеним продавницама и дућанима здраве хране.
У љековитом смислу, морска со од давнина представља лијек против стреса и целулита и доприноси лијепом и здравом изгледу коже. За разлику од обичне кухињске соли која из ћелија извлачи воду, чинећи кожу сувом, морска со кожу не исушује већ је храни. Осим минерала и микроелемената, у траговима садржи врло важне аминокиселине и витамине. Снажно утиче на размјену материја у кожи и поткожном ткиву, подстичући метаболизам и излучивање штетних материја.
Дневне потребе за дјецу
С обзиром на то да се навике досољавања и пресољавања хране стварају у најранијем дјетињству, Британски комитет за исхрану дао је скалу дневних потреба овог витално важног састојка. По овој скали дјеца у предшколском узрасту треба да уносе мање од два грама соли, основци између три и четири грама, а одрасли пет до седам грама. Стручњаци сматрају да је повећана гојазност код дјеце посљедица стварања навике за јачим сланим и слатким укусима. Таква дјеца имају потребу за уносом веће количине хране да би задовољила потребе за интензивнијим укусима, што се касније, у одраслом добу, тешко искорјењује. Зато малишанима између прве и друге године, не треба давати јако зачињена јела, већ их навикавати на благе укусе.