Славиши Сабљићу "Златно перо" за изузетна достигнућа у новинарству
Четири деценије преданог рада у новинарству које се "мјере" са више од 20 хиљада прилога свих новинарских форми -информација, репортажа, интервјуа, коментара, записа... и то у етеру, на новинској хартији и на ТВ екранима. Колеге из Војводине су једногласне, а то потврђују и остали с ових простора који познају Славишин рад - оданост професији која никада није била лака јер тражи безрезервну посвећеност.
Славиша Сабљић је на новинарски пут кренуо у марту 1975. године у родном Дравару на локалном радију, а затим наставио на Радију Велика Кладуша, поставши најдиректнији и најодговорнији виновник највеће привредне афере у некадашњој заједничкој држави.
- Посебан печат мом раду дала је афера "Агрокомерц" гдје сам био "спона" између Агрокомерца и 147 новинара из домаћих и свјетских медијских кућа. Сви они су по актуелне информације о свему што се догађало морали да дођу код мене - истакао је Сабљић.
Након тога, прелази у сарајевски лист Ослобођење гдје се фокусира на информисање са подручја шире регије Крајине.
- Професионално најизазовнији био је период протеклог рата у којем сам од фебруара 1990. до јесени 1995. године "покривао" подручје Книнске крајине и дјеловања Другог крајишког корпуса ВРС - наводи Сабљић.
Из тог времена остале су истините приче о догађајима, стравичним судбинама српских бораца, болу породица погинулих страдалника и потресним избјегличким колонама о чему је осим домаћој јавности, свједочио и у Хашком трибуналу.
Новинарски позив га доводи у Бањалуку, гдје својим искуством и преданошћу постаје дио тима Српске радио-телевизије, данас Радио-телевизије Републике Српске. Славишина непосредност и непресушна љубопитљивост, "зачињена" енергијом која ни годинама не јењава изњедриле су једне од најгледанијих репортажних серијала "Капи завичаја" и "Мало сутра".
У дугогодишњој каријери, Славиша се с правом може похвалити сарадњом са четрдесетак медијских кућа, како у ондашњој Југославији, тако и најутицајнијим свјетским новинским агенцијама, попут Ројтерса и Франс преса. Када би требало да бира, истиче да се најрадије сјећа сарадње са београдском Политиком и Ројтерсом.
- Наравно, највише се воли своја кућа, Радио-телевизија Републике Српске - признаје Славиша.
Упоредо с новинарским изазовима и радом, увијек налази времена да се искаже и као литерата, што потврђује и пет ауторских књига за које је добио једанаест награда.
А да Славиша бије новинарску битку за истину говори и то да су га четрнаест пута позивали на суд. Међутим, ниједну парницу није изгубио.
- Треба имати "нос" и перо и видјети оно што други не виде - поручио је добитник "Златног пера" младим колегама који се одваже на сличан пут.